Adam Bid

186 ЏОРЏ ЕЛИОТ

живео око године 1799, у Брокстсну, или Хејслопу, он вам се, вероватно, не би много тике дспао од г. Ервајна. Смела бих се крупно кладити да бисте га ви сматрали човеком без укуса, индискретним, и методистом. Тако се ретко доггђа да се факта псклапају са оним што би одгогарало нашој прссрећености и нашем утанчансм укусу. Можда ћете ви рећи: „Па дстерајте. мало та факта; учините да се мало боље слажу с исправним назорима којих имамо право да се држимо. Свет није сасвим онакав каквим бисмо га ми хтели; лепо, превуците два три пута стејом уметничком четкицом, и заваравајте нас да вије све тако забуњено и без излаза. Она лица, која мисле као сва друга лица, нека та лица и раде као сва друга лица. Нека ваши кривци буду увек на онсј страни која нема право, а ваши људи од врлина на оној која има право. Онда ће нам бити јасно на први поглед: кога да ссуђујемо, а коме да одајемо хвалу. Тада ћемо бити у стању да се дивимо не реметећи сасје раније идеје; мрзићемо и презираћемо тада са уживањем које произлази из нечега у што смо поугдано убеђени.

Али, драга пријатељице, шта би ти онда учинила са суседом који твом мужу стално тера опогицију у сдбору2 шта с новим парохом, чије придике стсје далеко испод придика пређашњег пароха, за којим жалиш 2 шта са исправном служавком, којати мучи душу јер нема доста душе» шта са сусетком, г-ђом Грин, кеја се врло лепо нашла у твојсј последњс бслести, алите је прилично оговарала, касније, кад си оздравила 2 — шта чак и са твојим одличним супругом, коме није једини недостатак у тске што те стире обућу Ти наши смртни ближњи морају се угети такви какви су: нити им можеш исправити нос, нити изоштрити разум, нити поправити наклоности; баш тај свет, с којим век проводиш, мораш умети подносити, жалити, волети; мораш се дивити сваком пскрету добрсте кед тог мање више одвратног, глупсг и кепостојаног света; мораш, за њихово добрс, угек имати наде и стрпљења. А ја не бих хтела бити, баш

с“

о а ~ ам => – __ _- -