Adam Bid

200 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— А кад сам ја казала да жена мора да буде ружна, па да буде добра домаћица2 Чаунова жена, хвала Богу, ружна је толико да се од саме њене ружноће млеко згрушава, не треба јој сириште, али никад ништа друго неће моћи у домазлуку уштедети. А што се тиче Дајне, сирота, она заиста неће никад бити живља, доклегод буде живела само о јечменици и води, да би могла давати онима који су у нужди. По неки пут сам се и дурнула на њу, па сам јој једном баш и читала, да она ради сасвим против Св. Писма, које каже: „Љуби ближњега својега као себе сама“, а зло ће се провести онај ближњи кога она буде волела као себе саму, то би значило да мисли да му је добро с полупразним стомаком. Само да ми је знати где је опет ове недеље. Сигурно се забила тамо код оне болесне жене, код које је одједаред почела да одлази.

— Ах, баш је штета што су јој те бубице ушле у главу, кад је лепо могла остати код нас преко целог лета, и јести двојином више него што јој треба. Није била ни од какве досаде у кући; седела је мирно за својим швом, као птичица на гнезду, а прва би потрчала кад је требало штогод донети. Ако се Хета уда, ти би сигурно волела да Дајна пређе код нас.

— Слободно немој о том ни мислити — рече г-ђа Појзер — Стати и чинити рукама знаке ласти која лети, или звати Дајну да живи код нас удобно као и други свет, то је једно исто. Ако би је ишта могло обрлатити, ја би требала да сам то досад учинила, јер сам јој читала и читала,и баш је и брусила; она је моја сестричина, и дужност ми је да учиним за њу што могу. Али, чим се опростила од нас, и ушла у кола, и осврнула се к мени с оним бледим лицем, тако налик на лице њене тетке Јудите, као да је она сама сишла с неба — мени дође чисто страшно од свег оног што сам јој доказивала; тако ми буде понекад као да Дајна боље зна ствари него остали свет. Само никако не допуштам да је то зато што је методискиња, каошто ни бело теле није зато бело што једе из исте чабрице одакле и црно.