Adam Bid

204 ПОРЏ ЕЛИОТ

слона клупа, о својим болестима, о томе како док"торски лекови ништа не помажу, препоручују једна другој или теј од слезова цвета, или друге неке домаће лекарије, као много боље; даље о слушкињама, како из године у годину траже све већу плату, док им је рад сваке године све лошији; и како-данас већ нема девојке којој би се могло ма шта поверити, ако нема ко да је надгледа; па о малој цени коју г. Дингал, бакалин у Тредлстону, плаћа за масло, и како су можда оправдане сумње да ће он банкротирати, иако му је домаћица красна жена, коју сви жале, јер је од добре фамилије. Људи међутим иду тамо амо око цркве, и мало који ће ући пре него што г. Ервајн стане на предикаоницу, изузевши појце, који улазе да полугласно сврше пробу.

Чад Кренеџ изгледа данас као неки сасвим други човек; умио је лице, као обично недељом, кад његова унука почиње да плаче мислећи да је странац. Наравно, искусно око би брзо познало у њему сеоског ковача, видећи с каквом понизношћу та крупна и дрска људина скида шешир и глади косу пред закупцима. Он је имао обичај рећи да занатлија мора упалити свећу и... мислећи у прећутаној речи на личност која је увек тако црна као он преко недеље, чиме је, иако се мало ружно изразио, хтео рећи нешто што је, на крају крајева, било више лепо него ружно, да, то јест, људе, који имају коње за поткивање, треба поштовати. Чад-и простији радници стајаху мало даље од гроба под белим глогом, где се читало опело Тијасу Биду; а Риђи Џим, и још неколико закупничких радника, беху се окупили око гроба, гологлави, и чињаху једну групу са ожалошћеном породицом. Остали су били на средини између те две групе, слушајући разговор закупника, који су стајали близу црквених врата, и којима сад приђе и Мартин Појзер, док његови уђоше у цркву. Мало одвојен од њих, стајао је г. Касон, сеоски крчмар, у најдостојанственијем ставу, а то ће рећи: кажипрст десне руке између дугмета на прслуку, лева рука у џепу од панталона, а глава јако нагнута на једну