Adam Bid

214 ЏОРЏ ЕЛИОТ

·— Па јест — рећиће г-ђа Појзер — и није баш ни право да се увек мртви стављају испред живих. Сви морамо умрети, зар не, и боље би било да сео нама старају док смо живи, него да почну мислити на то кад нас нестане. Не вреди заливати прошлогодишњи усев.

Појзер осети да оштре речи његове жене, као обично, више вређају него што блаже, те рече, с намером да се разговор промени:

— Па, Адаме, надам се да нас нећете заборавити. Од толико времена нисам с вама разговарао, а ето и жена жели да видите може ли што бити од њене преслице; сломила се, и неће бити тако лако оправити је; имаће и стругарског посла. Доћићете, дакле,. чим могнете, је лиг

Појзер застаде, и обазираше се око себе док је говорио да види где је Хета, јер су деца истрчала напред. Хета није била без друштва, и, сем тога,. било је око ње још више ружичастог и белог него мало пре; у руци је држала диван ружичасто бео тропски цвет, са врло дугим именом — вероватно шкотским именом, јер за Крега се говорило да је Шкот. И Адам се том згодом осврте, и, убеђена сам, нећете од њега захтевати да му буде криво због презривог израза на лицу којим је Хета одговарала на вртарево ћаскање. Међутим, у дну душе је она волела што је Крег поред ње, јер ће од њега можда чути зашто Артур није био у цркви. Неће га нарочито питати, него, надала се, он ће то сам рећи, пошто је, као човек од положаја, волео јако да даје обавештења.

Крег никако није опажао да се његов разговор и његова предусретљивост примају хладно; бива тако да најслободнији човек не може понекад свој поглед на ствари да пренесе преко извесне граниге. Сем тога, Крег је био човек мирна темперамента, и већ је десета година како се колеба између преимућства брачног живота и живота самца. Истина, знало се, кад би се мало загрејао неком прекобројном чашом грога, говорио би за Хету: „красно девојсе“, али, при пићу хоће људи да кажу и што не треба.

ЗЕРРЕ вену

2 и-—ла ___--