Adam Bid

226 ЏОРЏ ЕЛИОТ

смо га купили, мој муж и ја, на вашару, биће сад о Тројици равно двадесет година. Да — настави гласније, узимајући плетиво са стола — али док сам ја жива, неће она ни плести ни подплетати његове чарапе; а кад ја умрем, он ће онда увидети да нико неће моћи удесити чарапе за ногу каошто је умела његова стара мати. Тешко да ће она знати где треба сузити, и како пету начинити, сигурна сам, а у прстима ће одужити, и он неће моћи навући чизме. Тако је то кад ко узме младо лудо. Ја сам била прошла тридесету, а и отац, кад смо се узели, и још смо били доста млади. О она ће се сва отрдати пре него што дође у тридесету, јер ће се удати пре него што добије све зубе.

Адам се толико журио да се нашао пред капијом Појзерових пре седам часова. Мартин Појзер и деда још се не беху вратили из ливаде; сви су били у ливади, па чак и црно мрки јазавчар; код куће је чувао стражу само булдог. Кад Адам стиже пред капију, која је била широм отворена, виде да у дворишту, пред кућом, нема живе душе, али је погађао где ће битиг-ђа Појзер, и још неко други; он закуца, и рече својим крепким гласом: Је литу г-ђа Појзер 2

— Уђите, господин Биде, уђите — — јавила се г-ђа Појзер из млекарника. Она је увек тако звала Адама, кад би га примала у својој кући. — Уђите у млекарник, ако је по вољи, јер сад не могу да оставим сир.

Адам уђе у млекарник, где су г-ђа Појзер и Нанси стављале под камен први вечерњи сир. |

— Ви сте ваљда помислили: овде је све помрло

— рече г-ђа Појзер, стојећи на прагу. — Сви су на ли-

вади, али ће Мартин кроз који часак бити зацело ту, јер ће за ноћас оставити сено у навиљцима, и тек сутра га почети доносити. Морали смо задржати код куће Нанси, јер Хета мора вечерас да бере рибизле; воће вам тако увек сазрева у невреме, баш кад сви имају пуне руке посла. А деци не можете поверити да беру, јер она више бацају у уста