Adam Bid

АДАМ БИД 225

за одело било њено нагађање да он то чини због Хете; ипак, дубље од сваке њене зловоље, лежала је у њој потреба да је Адам воли. Она пожури за'њим, стиже га и положи руку на њега пре него што је прошао пола пута до потока, па му рече: „Је ли, сине, да нећеш отићи срдит на мајку, кад њој ништа друго не остаје него да седи сама и само на тебе да мисли“

— 0, мајко — рече Адам озбиљно, и стави своју руку њој на раме — нисам ја срдит. Због тебе саме мислим да је боље да ме пустиш да чиним што наумим. Доклегод сам жив, бићу увек твој добри син. Али човек има још и других осећаја сем осећаја према оцу и матери; и ти не треба да тражиш да владаш и мојим телом и мојом душом; и мораш се навићи да ти ја нећу уступати у оном у чему ја имам право чинити како ја волим. А сада доста разговора о томе.

— Ех, — рече Лизбета, не хотећи да покаже да је осетила куд Адам циља — а ко највише и жели да те види у најлепшем оделу, ако не твоја мати 2 Кадтако лепо умијеш лице, да се сија као бели шљунак, и тако лепо се очешљаш, и очи ти засијају у шта би на свету твоја мати и могла радије погледати 2 Облачи празнично рухо, од моје стране, кадгод ти је воља — нећу те више љутити због тога.

— Добро, добро, лаку ноћ, мати, — рече Адам, | пољуби јој руку и пожури. Видео је да нема другог пута да пресече разговор. Лизбета остаде још неко време на месту, заклањајући очи рукама и гледајући у Адама, док он не замаче. Она је потпуно схватила шта је он хтео рећи, и кад га је најзад изгубила из вида, и враћала се лагано у кућу, она, успут, поче сама са собом да разговара. То јој је био ваздашњи обичај, док су јој муж и деца на раду, ван дома:

—- Хја, казаће ми једном приликом да ће је кроз који дан довести; и тада ће она бити господар нада мном, а ја ћу морати да ћутим кад се она стане служити посуђем с плавим оптоком, и разбијати га можда, иако ја нисам разбила ни један комад откако

15