Adam Bid

236 ПОРЏ ЕЛИОТ

Тимове, као да те утруђене животиње, што погнуто ношаху своје мирне и паметне главе, и пажљиво дизаху ноге са дугачком длаком, као да смишљају да ударе у дивљу трку на све стране, само не онамо куда треба. Све се беше вратило из ливада, и кад Адам и Хета уђоше, нађоше Појзера где седи на троножној столици, а према њему, у наслоњачи, деда, гледајући задовољно како доносе вечеру на храстов сто. Г-ђа Појзер је лично намештала столни застирач, од домаће тканине, са шареном мустром на пријатно отвореној мркој боји, какав све паметне домаћице више воле него оне дућанске крпе које убрзо избледе и просене се, док се домаћа тканина држи кроз читаве две генерације. Хладна телећина, свежа салата, пуњено свињско месо — крећу богме апетит код људи који су ручали још у дванаест и по часова. На великом столу уза зид стајали су светли орибани калајни тањири, кашике и чаше, спремљени за Алика и друге слуге; јер, слуге и господари обедоваху близу једно до других, што је било врло згодно; ако би Појзер имао да каже нешто о раду за сутра, Алик је одмах био ту да чује.

— Адаме, мило ми је што вас видим — рече Појзер. — Ви сте дакле помагали Хети у брању рибизли. Седите, седите. Већ је више од три недеље како нисте били код нас на вечери; домаћица нам је данас направила познату њену пуњену свињетину. Баш ми је мило што сте дошли.

— Хета — рече г-ђа Појзер, и загледа у корпу да види какве су рибизле — отрчи часком горе и реци Моли да сиђе. Она тамо успављује Тоту, а ја бих хтела да нам наточи пива, јер Нанси још има посла у млекарнику. Ти се дотле нађи око детета. А што си је пуштала од себе, да иде с Томом, и да се тако наједе воћа да сад не може да окуси вечеру 2

Ово последње беше изговорено много тишим гласом него обично, док је муж г-ђе Појзер разговарао с Адамом; г-ђа Појзер се и сама држала тачно својих, назора о пристојности, и сматрала да с младом девојком не треба оштро поступати у присуству углед-