Adam Bid

АДАМ БИД 235

—- Врло добро — рече Хета, као од шале надурена, и извуче ружу из косе. — Метнућу једну од Дајниних капа, кад одемо унутра, па ћете видети да ли ми она лепше стоји. Оставила је Дајна једну капу кад је отишла; узећу је за мустру.

— Не, не, не тражим ја да ви носите метслистичку капу, као Дајна. Ја би чак рекао да је то врло ружна капа, и кадгод видим Дајну у њој, обично мислим како нема смисла одевати се мимо свет. Али ја Дајну нисам посматрао са више пажње све док није дошла да обиђе моју матер, прошле недеље; а тада ми је пало на ум: стоји јој и личи јој та капа каошто стоји и личи жировна капа на жиру, и не бих је више волео видети без ње. Али ваше је лице друкчије; ви ми се допадате баш таква каква сте сада, и не бих желео никакав додатак вашем изгледу. Баш каошто човек не би желео да се умешају прапорци, кад неко лепо пева.

Он је узе за руку, стави њену руку под своју, и гледаше нежно озго на њу. Бојао се да она не помисли да јој он то чита нешто као лекцију; замишљао је, каошто се обично чини, да је она до краја погодила мисли којих се он само дотакао. А чега се највише бојао било је: да му какав облачак не прекрије срећу те вечери. Низашто на свету не би хтео говорити Хети о својој љубави, док њена, тек покренута нежност према њему не нарасте до поуздане љубави. У својој уобразиљи видео је он дуге године будућега живота, срећне и благословене самим тим што ће имати право да Хету назива својом; засада је тако мало требало да буде задовољан. Подигао је поново корпу с рибизлама, и пођоше кући.

За то пола часа, док је Адам био у градини, сцена се код куће сасвим изменила. Двориште је потпуно оживело: мали Мартин је гонио кроз капију гуске, — које су силно гакале — и немилостиво дражио гусана шиштећи на њега; врата на амбару су шкрипала у свим својим шаркама док их је Алик затварао; водили су коње на појило, уз издашно лајање трију паса, и многа подвикивања од страке