Adam Bid

238 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Моли још је јаче зинула него обично, док је ишла, укочено загледана у двогуби ред судова, не видећи какав израз стоји у очима њене господарице.

— Е, Моли, тако што још нисам видела; овамо си удовичко дете, и узела сам те тако рећи не знајући кога узимам, али бадава ти сваки дан говорим и говорим и...

Како Моли није видела муњу, гром ју је у толико више поразио, јер му се није надала. Осетивши неодређен страх да нешто не ради каошто би требало, она убрза кораке ка удаљеном столу, где ће моћи спустити судове, закачи ногом за кецељу, која јој се отпасала, и паде, с треском и пљуском, у бару пива. Мартин и Тома се заценише од смеја, а Појзер само учини „Их!“, врло озбиљно, видевши како му се измаче напитак.

— Ето ти сад! — заврши г-ђа Појзер, оштро прилазећи орману, док је Моли тужно скупљала комаде грнчарије. — Рекла сам ја да ће тако бити,

толико пута сам већ рекла; ту ти је сад отишла месечна плата, и више још, само за тај велики бокал којим се служим има већ десет година, и ништа му досада није било; а налупала си се судова откад си код нас, но, и сам би пастор, Боже опрости, опсовао нешто. И даје то сад била кључала вода из котла, било би опет исто, и ти би се опарила, и испекла, и осакатила за читав живот, и што ће ти се, ко зна, једног дана и десити, ако тако наставиш; мислио би човек, кад види шта све испушташ, да патиш од нервозне дрхтавице св. Витуса. Да бар покупимо све парчиће, да их гледаш — премда, ти нити мариш много за оно што видиш, ни што чујеш — тврђа си од свега.

Сиротој Моли је међутим суза сузу стизала, и, у очајању што пиво цури к Аликовим ногама, она дохвати своју кецељу место крпе, кад г-ђа Појзер, отварајући орман, баци на њу страшан поглед.

—_ Шта ће ти сад помоћи плача само да још

више наквасиш под, а овамо га токорсе бришеш. · Све је то због твоје својеглавости; нико не би ништа

»

Дел ли = ав ок с ла ј– паса.