Adam Bid

АДАМ БИД 239

разбио кад би радио онако како треба. Али кад је неко од дрвета, онда му смеш дати у руке само дрвене ствари. И сада, наравно, треба да узмем шарени бокал, који се не узима сем три пута у години, и сама да сиђем у подрум, и да тамо зарадим смрт, да се вратим са запаљењем...

Таман г-ђа Појзер извади шарени бокал из креденца, кад тамо, на другом крају кујне, спази нешто нарочито; можда што је још била нервозна, и дрхтала од љутине, појава учини силом утисак на њу; а можда је кршење бокала, као и друга зла, заразно. Како тако, она застаде као укопана, као да је видела авет, а из њених руку тресну на под лепи бокал, и раздвоји се за увек од дршке и од кљуна.

— Је ли још ко видео такво чудо! — рече, спустивши наједаред глас, пошто је унезверено погледала по целој кујни. — Бокали као да су опчињени, тако ми Бога. Проклете глатке дршке, клизе из руку као пуж.

— Е сад си добила твојим рођеним бичем по носу — поче да се смеје и Појзер, заједно са дечацима.

— Лепо од вас, Бога ми, да се тако церите рече г-ђа Појзер. — Има канда часова кад је ова грнчарија као жива, и излети човеку из руку као тица. Тоти је као и чаша; стоји тако неки пут сасвим мирно, па тек одједаред прсне. Што хоће да се разбије разбиће се, ето то је; ја нисам никад испуштала ствари зато што их нисам добро држала, иначе не бих могла сачувати судове, купљене пре толико година, још кад сам се удала. А ти Хета, јеси ли ти полудела 2 Шта ти је дошло да сиђеш доле таква, као нека утвора што хода по кући>2

Сад се поново захори смеј; не због По ери наглог преласка у фаталистичко веровање о разбијању бокала, колико због чудновате појаве Хетине, од које се и уплашила њена ујна. Мала вештица беше обукла црну хаљину своје ујне, увезала је око врата да изгледа као Дајнина, загладила косу што је могла више, на главу натакла Дајнину плетену капу, високе главе и без обода. Помисао на Дајнино