Adam Bid

АДАМ БИД 241

и то баш кад је отишла од нас, и кад је мене душа болела због растанка с њом. А ја вам кажем: да нас нешто снађе беда, да ја легнем у кревет, а да деца стану умирати — а то може да се деси — и у стоку да опет удари помор, и да све пође у суноврат онда би нам свима мило било да опет угледамо Лајнину капицу и њено мило лице под капом, па била капа с ободом-или без обода. Дајна је као оне ствари које најбоље сијају у кишне дане; она вас онда највише воли кад вам је за то највећа потреба.

Каошто видите, г-ђа Појзер је знала врло добро да страшне ствари најпре могу да прекрате смеј. Тома, који је био осетљив дечко, а уз то је врло волео мајку, а сем тога се још и много најео трешања, те му је било теже но иначе да влада својим осећајима — тако се потресао страшном, сликом о могућној будућности, да је отпочео да плаче; а доброћудни Појзер, који је лако праштао сре грешке, сем оних у земљорадњи, рече Хети:

— Боље иди горе па свуци те ствари; ујни је тешко да их гледа.

Хета оде горе, а пиво, међутим донесено, даде свему пријатан преокрет; Адам је требао да да мишљење о пиву из новог бурета, а то мишљење није могло бити друкчије него ласкаво за г-ђу Појзер. Затим дође на ред разговор о томе: у чему је тајна доброг варења пива, о лудости да се штеди хмељ, о сумњивој користи кад земљорадник сам прави слад. Го-. спођа Појзер је за време тог разговора имала толико прилике да искаже своје меродавно мишљење, да јој се, кад се најзад вечера свршила, и кад се суд с пивом поново напунио, и Појзер запалио лулу — да јој се вратило уобичајено расположење, и она донесе, на Адамову жељу, изломљену преслицу да је он прегледа.

— Ах — рече Адам пошто пажљиво прегледа предмет — има ту доста да се уради. Иначе је лепа преслица. Морам је носити у стругарску радионицу у село, и тамо је оправити, јер код куће немам стругарски алат. Ако би били тако добри да је пошљете

16