Adam Bid

242 ЏОРЏ ЕЛИОТ

сутра у радионицу г. Барџа, биће вам за среду готова. Размишљао сам ових дана рече, гледајући Појзера — да удесим да могу и код куће израђивати финије предмете. У слободним часовима сам се доста занимао таквим стварима, и то је веома лепа зарада, пошто је ту више мајсторије него материјала. Трудићу се да предузмем такву врсту занимања, и ја и Сет, јер знам једног човека у Росетеру који би узимао све што можемо израдити; а остају онда још поруџбине овде.

Појзер је пажљиво слушао тај пројект који би био корак напред да Адам постане мајстор човек; а г-ђа Појзер је одобравала замисао о покретном кујинском орману, који би имао оделења за бакалук, консерве, грнчарију, рубље, и све то у најмањем простору и без мешавине. Хета, опет у свом обичном оделу, с марамом око врата, мало разлабављеном због топле вечери, седела је-крај прозора и крунила рибизле, тако да ју је Адам сасвим добро могао Ридети. И тако време протече, пријатно, док Адам не устаде да иде. Сви га салетеше да опет скоро дође; али га не задржаваху да сада остане дуже, јер, у радно време, свако паметан избегава да буде сањив сутра ујутро у пет сати. |

— Ја ћу још мало даље — рече Адам — идем до г. Масеја, јер није био јуче у цркви, а и целе га прошле седмице нисам видео. Не памтим да је он изостајао од цркве.

— Ни ми нисмо ништа чули о њему — рече — Појзер, — сад је распуст дечји, те вас не би могли известити.

— Ваљда тек нећете овако доцкан ићи тамог — рече г-ђа Појзер, и склопи плетиво.

— Масе дуго седи у вече — рече Адам — и вечерња школа још ради. Има људи који доцкан долазе јер станују далеко. Бартл не леже пре једанаест.

— Не бих онда волела да станује код нас — рече г-ђа Појзер. — Да покапа патос воском од свеће, и ујутру, кад устанете, прво да вам буде да исклизнете.

иза а Вапаолашвидит 1 _ Маша= о ~

|, ма