Adam Bid

276 ЏОРЏ ЕЛИОТ ј =

осећајима, и рече у себи: кад Хета већ има тако рђаву нарав, боље је да Адам то дозна. И била је сушта истина: да је Хета била непосредна и искрена, она би изгледала врло ружна и непријатна у том тренутку, и нико не би остао у заблуди о њеној моралној вредности. Али, у ствари, било је нечег дражесног у њеном дурењу; изгледала је више као детиња туга, него зло расположење; и строги Адам не осети да би јој се имало што пребацити; он осети само врсту забавног сажаљења, као да је гледао маче које грби леђа,

или тицу која се накострешила. Он није могао знати,

што се Хета љути, само је осећао да је она најлепше створење на свету, и, ако пође за руком што је наумио, неће њу више ништа једити. Баш у тренутку кад Тота оде, Хета погледа у Адама, њено се лице развуче у блажен осмејак и она му климну главом. То, је било мало кокетерије, јер је знала да их гледа Марија Барџова. Али тај осмејак опи Адама. Ра

"ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА. КГ

Здравице. И“

„Кад се обед свршио, и кад донеше прве бокале из рођенданског бурета, начинише места за плећатог Појзера с једне стране стола, и ставише две столице у зачеље. Било је тачно утврђено шта ће г. Појзер чинити кад се појави млади сквајр; и тако он већ пет минута стоји, сав повучен у себе, загледан у једну тамну слику, док су му руке у џеповима запослеке са ситним новцем и другим предметима.

Кад уђе млади сквајр, а с њим иг. Ервајн, сви поустајаше, и тај тренутак израза поштовања би необично пријатан Артуру. Њему је годило да осети

своју вредност, а, сем тога, много је полагао и на _

добро расположење тога народа: волео је да мисли да они за њега гаје нарочито срдачна осећања. То се задовољство видело на његовом. лицу кад рече:

— Мој деда и ја надамо. е да су сви наши пријатељи, овде присутни, добро обедовали, и да им се допало пиво спремљено, за рођендан. Г, Ервајн и

а

Ри РТУ ПНЕ