Adam Bid

АДАМ ВИД 2

ш свештеник. „ве се очи сада окретоше Појзеру, који, држећи "непрестано у џеповима, отпоче, умерено, као соји споро куца. „Капетане, моји суседи су ми ли у дужност да данас говорим _ место њих, 7 2 људи мисле скоро без разлике једно исто, н је један говорник за многе. Иако ми можда разна мишљења о другим стварима — један мљу овако, други онако, није моје да говорим (ној фарми сем моје — што сам хтео рећи, то еви једно исто мислимо кад је реч о нашем млајру. Ми вас скоро сви знамо јеш кад сте били ге, и никад не познасмо у вама ништа друго е добро и честито. Ви право говорите и право "и ми се радујемо што ћете ви бити будући овог имања, јер смо уверени да ћете ви Вични према сваком, и нећете допустити да теб загорчи, ако то до вас стоји. Тако мислим и сви овде; а кад је човек казао што је мије да стане, јер за пиво није добро да, дуго ш. не могу рећи како нам се пиво свиди, ) не може пријати док не искапимо по једну ље. А обед је био добар, и ако овде има пријао, томе је само његов стомак че ректора, позната је ствар: да је он свугде ди ошао, у целој парохији; и ја се на-

а вас, ваш Дство, као породичног човека. кажем засада, него да пијемо ајра — на многа љета!“

викање, пљескање, звецкање, 0, што је уху онога, коме то није од сваке музике. Артур · док је Појзер говорио, да није могло угушити што га хвале. Зар он, о се о њему реклог

У здравље мл Настаде у

је осетио тишта али је оно било задовољство кој