Adam Bid

282 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Кад г. Ерваји застаде, Артур скочи, напуни своју чашу и рече: Пуне чаше до дна, за Адама Бида! Живео, и дочекао синове одане и ваљане каошто је он сам!

Нико од слушалаца, ни сам Бартл Масе, није био

здравицом очаран толико колико Појзер. И, мада је и прва његова беседа била „тешка работа“, устао би он и изговорио и другу, само да није знао да то никако не би било у реду. Нашао је одушке својим осећајима на тај начин што је испио брже него обичко, спустио своју чашу са нарочитим замахом руке, и лупио снажно спуштајући је. Џонатон Барџ и још неки осећали се, до душе, мање угодно у овој прилици, али и они се потрудише да изгледају задовољни, и тако се у Адамово здравље испило с привидно једнодушним одушевљењем. „= Адам беше блеђи него обично кад устаде да захвали пријатељима. Разумљиво је што је он био јако узбуђен том јавном почашћу; десило се то пред лицима која чине његов мали свет; и цео тај свет се сложио да му ода ту почаст. Он не осети страха због говора, јер, нити му је сметала ситна таштина, ги оскудица у речима; он није изгледао ни уплашел ни збуњен, него стајаше право, по свом обичају. главе мало затурене уназад, мирних руку, у неко пози строгог достојанства, коју обично имају интелигентни, поштени, васпитани радници, који уђек звају шта им је посао на овом-свету.

— Сасвим сам изненађен — рече, — нисам се надао ничем сличном, јер то превазилази оно што мени припада. Али у толико више разлога имам да будем захвалан вама, капетане, и вама, г. Брвајке, и свим мојим пријатељима овде, који испише у моје здравље, и пожелеше ми добро. Било би лудо с моје стране кад бих рекао да нисам никако достојан мишљења које је о мени изказано; жалосна би испала та захвалност, кад бих рекао да ме ви познајете од толико времена, и да нисте умели да нађете шта је истина о мени, Што сте рекли, да ја, кад предузмем какав посао, израдим га добро, па био плаћен боље

Мо +