Adam Bid

АДАМ БИД | 281

цвету живота, који ме, кад сам их крштавао, нису гледали тако љубазним погледима каошто сам срећан да ме сад гледају. Али ја знам да се ви нећете зачудити кад вам кажем да, међу свим тим младим светом, онај за којег се ја најјаче интересујем, јесте мој пријатељ Господин Артур Дониторн, коме. сте и ви малочас изразили своје уважење. Имао сам задовољство да му будем васпитач неколико година, и, разуме се да сам тако имао прилике да га позкам изтимније него ико од овде присутних; и ја се и поносим, и задовољство ми је рећи вам, да ја делим с вама велике ваше наде у њега, и веру вашу у то да он има особине са којима ће постати изврстан господар, кад томе дође време, и он ступи о тај положај. Нас двоје имамо једнако мишљење у већини ствари о којима у опште могу исто мислити: човек, који се прикучује педесетој, и младић с напуњеном двадесет првом; он је малочас исказао једно осећање које ја од свег срца прихватам, и зато не бих хтео пропустити прилику да вам то кажем. То осећање јесте цењење и уважавање Адама Бида. О људима на високим положајима више се мисли, 0 њима се више и говори, њихове се врлине боље цене него врлине оних којима живот пролази у скромном свакодневном раду; али сваки паметан човек зна од колике је користи тај скромни посао, и колико је важно за нас да тај посао буде добро урађен. И ја се слажем са својим пријатељем г. Артуром Дониторном у осећању: кад неко, чија је дужност да ради скроман рад, покаже карактер који би био примеран на сваком положају, да заслуге тога човека треба признати. Адам је један од оних којима се дугује признање, и његовим пријатељима треба да је задовољство да му одаду почаст. Ја добро познајем Адама Бида, знам га ко је као радник, и какав је као син и као брат, и ја говорим најпростију истину кад кажем да га поштујем као једва којег живог човека. Уосталом, ја вам не говорим овде о странцу; има међу вама његових присних пријатеља, и уверен сам да овде нема човека који, на основу свега доброг што о Адаму зна, не би пришао да испије у његово здравље.