Adam Bid

АДАМ БИД 11

меланхоличног изгледа, нити је била „пегава лопта“, како је Милтон, презриво, назвао месец. Напротив, нема тога лица и главе који би изгледали сјајније и здравије; израз лица, који се, углавном, читао на крупним црвеним образима — мали чворић од носа, и удубљења очију, скоро да и не вреди узимати у обзир — тај израз лица је био пун веселог задовољства, донекле ублаженог изразом достојанства које се обично испољавало у држању и понашању г. Касона. То осећање достојанства, да видите, није било претерано, кад се узме у обзир да је човек био пуних петнаест година подрумар „код госпоштине“, а у садашњем свом високом положају морао да има много додира са светом ниског рода. Има већ читавих пет минутљ како г. Касона мучи проблем: на који начин да измири своје достојанство с радозналошћу због које је желео отићи до Утрине; а кад је, делимично, решио то питање,тиме што је извадио руке из џепова и ставио их у рукавске изрезе од прслука, па онда окренуо главу на једну страну и узео изглед презриве равнодушности према свему што би му могло пред очи изаћи — одједаред га збуни у мислима долазак човека на коњу, оног човека, кога смо недавно видели како је застао да још једаред погледа Адама Бида, а који се сада зауставио пред вратима крчме код Дониторнова Грба.

— Скини коњу узду, и напој га, момче — рече путник момку у платненој блузи, који је изашао из дворишта чим је чуо ударање коњских копита.

— А шта се то дешава у вашем лепом селу, газда > — настави гост, силазећи с коња. — Шта се то свет ускомешао 2

— Методисти ће држати проповед, господине. Чује се да ће нека млада девојка да проповеда на Утрини — одговори г. Касон танким и задуваним гласом, и са нешто афектације. — Изволите унутра, господи!: е; можда ћете нечим да се прихватите 2

— Не, морам хитати за Росетер. Нека ми се само коњ напоји. А шта вели на то ваш пастор: да млада девојка држи проповеди, и то тако рећи _њему под носом.