Adam Bid

448 ЏОРЏ ЕЛИОТ

је било кад су му рекли да погледа притвореницу. Тешко и претешко му је било, сиромах човек тешко, претешко. Адаме, дете, удар је њега; погодио као и тебе; мораш се наћи сиромаху Мартину; мораш бити јунак. Узми мало вина, и докажи ми да ћеш мушки сносити.

Бартл је погодио како треба. Са изразом мирна и послушна човека Адам дохвати чашу и сркну мало из ње.

— Реците ми како је она изгледала — запита одмах.

— Преплашена, силно преплашена, кад су је први пут увели; због силног света, и због судије, јадница. Била је тамо и маса шашавог женског света: у лепим хаљинама, са сто којекаквих дрангулија на мишицама и с перјем на глави; седе до самог судије; обукле се, рекао би човек, да буду плашило и опомена за свакога мушкарца који би хтео да има посла с каквом женом; метнуле стакло на очи, па само гледају и шапћу. Али касније, она је стојала као слика од воска, гледала само у своје руке, а иначе као да нити што чује нити види. Није одговарала кад су је питали да ли се осећа крива или не, него су је они бранили као некриву. Али кад поменуше име њенога ујака, она се сва стресе; и кад њему рекоше да погледа у њу, она обори главу, пови се на доле и сакри лице рукама. Он, сиромах, имао је много муке да говори; глас му је дрхтао. А адвокати, који су иначе тврди као ексери, видех да су га штедели колико су год могли. Г. Ервајн је стајао сасвим близу њега, и с њим је и изашао из суда. Ах, велика је то ствар у животу човека, кад може да притекне суседу, и да га подржи у таквој невољи.

— Хвала му, а хвала и вама, г. Масеју — рече Адам ниским гласом, и стави руку на Бартлово раме.

— Е,е, од добра је кова, звони кад га куцнеш,

овај наш парох. Уман човек, не говори више него.

што треба. Није он од оних што мисле да те могу