Adam Bid

АДАМ БИД 441

привукав другу столицу, седе према њему, и скиде шешир и наочаре.

— Е, ово ми се још није догодило, да изађем на улицу с наочарима на носу. Просто и начисто сам заборавио да их скинем.

Старац је чинио ове ништавне напомене, сматрајући да је боље избегавати Адамова узбуђења; Адам ће тако, на посредан начин, разумети да још нема ништа одлучно да му се саопшти.

— А сад — рече, устајући — морам се постарати да узмеш мало хлеба, и од оног вина што је јутрос послао г. Ервајн. Наљутиће се на мене ако га не хтеднеш пити. Дела — и он приђе и принесе боцу и хлеб, и насу вина у чашу — морам се и ја мало заложити. Попиј који гутљај са мном, деране — испиј са мном.

Адам отклони чашу, без наглости, и рече молећи: „Говорите ми о ствари, г. Масеју, говорите. је ли она била тамог Јесу ли почели 2"

— Јесу, синко, јесу; испитују све време откад сам отишао; али су спори, спори су; бранилац, ког су узели за њу, кочи точак кадгод може, и прави посла постављањем унакрсних питања сведоцима, и свађа се са судијама. То је све што може да учини за паре које му се дају; а сума је велика. Неки вешт и оштар адвокат; има око да ти за час нађе иглу у гомили сена. Да је човек нешто без срца, могао би слушати то суђење као неку представу; али кад се има срца, човек је просто глуп. Ето, оставио бих се радо за сав живот сваког рачуна и математике, само да могу, да сам могао да ти донесем какву добру вест, јадно момче.

— Изгледа ли да се ствари окрећу против њег — рече Адам. — Реците ми шта су говорили. ја морам да знам; морам знати шта имају да изнесу против ње.

— Па, ево; главно сведочење долази од лекара, а најтеже је било слушати Мартина Појзера; јадни Мартин. Све га је живо жалило у суду; кад је стао да говори, чуло се једно јецање у сали. Страшно