Adam Bid

410 = ___ ЏОРМ ЕЛИОТ

волим и да хоћу да ти помогнем — онда, је ли, неће бити тако тешко умрети у понедељак 2

— Али ја не могу ништа од свега тога знати рече Хета мрачно и тужно.

— А то зато, Хета, што затвараш своју душу пред њим, што покушаваш да скријеш истину. Господња љубав и милост може све да поднесе — наше незнање, и слабости, и сав терет нашег безбоштва, све, само не наш вољни грех, грех уз који прионемо, и којега нећемо да се оканемо. Ти верујеш у моју љубав и сажаљење за тебе, Хета; али да ме ниси пустила да ти приђем, да ме ниси хтела погледати и проговорити са мном, ти би ме спречила да ти помогнем; ја ти не бих могла дати осетити моју љубав, не бих ти могла рећи шта осећам за тебе. Немој Господњу љубав тако да искључујеш, и да пријањаш уз грех... Бог ти не може помоћи док је лаж у твојој души; његов опроштај те се не може дотаћи, док му не отвориш срце и не речеш: Љуто сам згрешила, о Боже, спаси ме, очисти ме од греха. Ако остајеш при греху, и не, можеш да се растанеш од њега, грех ће те одвући у проклетство после смрти, каошто те је одвукао у проклетство за,живота, јадна моја, сирота моја Хета. Грех је оно што повлачи за собом страх, и таму, и очајање, а светлост нас чека чим га одбацимо; тада Бог улази у наше душе, и учи нас, и доноси нам снагу и мир. Одбаци, дакле, грех, ЖХета, исповеди злочин који си учинила, грех који, си згрешила према нашем небеском Оцу. И клекнимо сада, јер је Он овде с нама.

Хета учини као Дајна, и паде на колена. Опет се држаху за руке, и дуго ћутаху. Најзад Дајна рече:

— Хета, ми смо пред Богом; он очекује да речеш истину.

Опет ћутаху. На послетку Хета проговори, гласом преклињања:

— Дајна... ... помози ми... ја не могу да осетим то што ти осећаш... моје је срце окорело.

Дајна, држећи руку која је држала њену, изли сву своју душу у ове речи: