Adam Bid

а ДЕА АДАМ БИД . 471

— Исусе, Спасиоче, што си међу нама; Ти си до краја осетио дубину свих болова; ти си ронио у тамну тамнину где Бога нема, и ти си завапио гласом напуштеног. Приђи, о Господе, и узми плодове твога дела; пружи руку, ти, који си моћан да спасеш у последњем тренутку, и помози овој изгубљеној. Око ње је тешка тама, на њој су окови греха, она не може да се макне да се теби приближи, она само осећа да јој је срце окорело. она је немоћна, она се јада преда мном, слабим твојим створом...... Спаситељу, то је плач слепог који тебе тражи. Услиши га! Проби тамнину! Погледај у грешницу лицем твојим пуним љубави и туге, каошто си га окренуо оном који те се одрицао; умекшај окорело њено срце.

„Погледај, о Господе, ја ти је приводим каошто су ти некада приводили болне и неизлечиве, а ти их исцељивао; приводим је на рукама, и пред тебе је стављам. Њу је свладао страх и трепет; али она дрхће само због бола и смрти телесне; задахни је твојим животворним духом, и ули јој нови страх — страх од греха. Учини да јој буде ужас још дуже задржавати грех у својој души; учини да осети присуство живога Бога који види сву прошлост, и за кога је тмина што и јасно подне; који очекује, сада, у једанаестом часу, да му се грешница врати, да исповеди грех и завапи за милошћу још пре него што наступи ноћ смрти, и тренутак опроштења за увек прође, каошто пролази јуче које се више никад не враћа.

„Спаситељу, још има времена да се ова бедна душа отргне из вечите таме. Ја верујем — верујем у твоју бескрајну љубав. Шта је моја љубав, или моја заузимање2г Моја љубав тоне у твојој! ја могу грешницу узети само у своје слабо наручје, и само је потстрекавати мојим слабим милосрђем. Ти, ти ћеш задахнути њену мртву душу, и она ће устати из тамног сна смрти.

— „Да, Господе, ја те видим како долазиш кроз таму, долазиш као зора, и носиш исцељење на крилима. На теби су знаци твојих самртних мука, ја видим, видим да можеш, и да си вољан да спасеш нећеш је пустити да пропадне за навек,