Adam Bid

АДАМ БИД ' 15

—_ -- < 5 -_____ РА ин

замишљали. Испод те слике, око се задржавало на једном појасу шума, испрекиданом светлим пашњацима и тамним узораним њивама; шуме још нису биле огрезле у једнолико лиснато зеленило великог лета, него су истицале топли колорит младих храстова и нежно зеленило липа и јасенова. _још ниже, у долини, дрвета се згушњавала, као да су се скотрљала са голих места падине, и сабила у гомилу да боље заклоне господску кућу која је издизала над дрвећем своје грудобране, и мешала с њиховим лишћем лак плавичасти дим из својих оџака. Вероватно се пред господским станом простире велики парк и светла водена површина рибњака, али таласаста падина пашњака заклања то испред очију путникових. Место тога видео је, ближе себи, исто тако љупку слику: коси сунчани зраци, као привидно злато, лежали су између мекано нагнутих стабљичица расцветане траве, и високе црвене детелине, и белих штитова кукуте што су ивичили живу ограду. Било је то у оно доба лета кад се на све стране чује оштрење коса, и човек остаје дуго и замишљено загледан у ливадско цвеће.

Да се само мало окренуо у седлу, на источну страну, путник би могао видети још и друге лепоте краја, тамо иза пашњака и забрана Џонатана Борџа, у правцу зеленог житног поља и великих ораха Појзерове фарме; али њега су, изгледа, више привлачиле групе живих људи близу њега. Ту је било лица из свих нараштаја у селу, почевши од чича Тафта, са угаситом вуненом ноћном капом на глави, који се предвостручио од старости, али који је био још толико дурашан да, ослоњен о штап, подуже одстоји на ногама — па до малих беба, чије су округле главице вириле из постављених и прошивених капица за децу. С времена на време би још по неко придошао; по неки тромији радник, који је вечерао, па онда пошао да гледа, управо да блене у необични _ призор, и да слуша све што ће ко имати да каже и да објасни, али сам од себе да не постави баш ниједно питање. Међутим, сви су се заустављали мало по-