Adam Bid

АДАМ ВИД 501

што она оставља пуну кућу, и иде тамо где земља, већином, не вреди више од десет шилинга по хектару, и закупнина и профит заједно.

— Баш зато и иде, како сама каже — рече г-ђа Појзер. — Овде је, вели, претерано угодно, ту има одвише много да се једе, и свет није довољно бедан. Идуће недеље полази; не могу да је преокренем, ма шта да јој кажем. Тако је то увек с тим светом благих лица. А гађао у перину, а говорио њима, све једно. А ја велим да то није никаква вера, бити тако тврдоглав, — јел'те Адаме.

Адам је видео да је Дајна збуњена као никад што није била кад се што тицало ње саме, и желећи да јој олакша, ако је могућно, он рече, гледајући је нежно:

— Не, ја не могу да нађем замерке ничему што Дајна уради. Уверен сам да су њене мисли боље него ма који наши разговори. ја би јој био захвалан кад би могла остати међу нама; али ако она налази за добро да иде, ја не би хтео ни да јој сметам, ни да јој одлазак чиним тешким. Ми“њој дугујемо нешто много боље. :

Каошто се често догађа, речи, којима се ишло на то да Дајни буде лакше, биле су за њену, у том часу врло осетљиву душу, и сувише тешке. Сузе јој ударише на очи много пре него што је могла стићи да их скрије; она устаде брзо, рачунајући да ће то изгледати као да је пошла по шешир.

— Мама, зашто Дајна плачег — упита Тота. Она није неваљала девојчица.

— Ти си мало претерала — рече Појзер. — Ми немамо права да се мешамо у то како ће она што да чини. А било би ти сигурно криво да сам ја рекао ма шта против онога што она хоће да уради.

· — Зато што би ти, сигурно, замерао без разлога — рече г-ђа Појзер. —— Али оно што ја кажем, има разлога, иначе не бих ни рекла. Лако је говорити онима који је не воле толико колико је воли њена рођена тетка. Навикла сам се на њу, да не умем рећи колико. Кад она оде осећаћу се неугодно као острижена овца. Треба само помислити: оставља парохију