Adam Bid

504 ЏОРЏ ЕЛИОТ

А Појзер, који се у себи тресао од смеха, подиже девојчицу, метну је на сто и затражи да га пољуби. Појзер и Појзерка, каошто видите, нису имали баш најисправнији начин васпитања деце.

— Врати се сутра, ако те г-ђа Бид не буде требала — рече г-ђа Појзер; — али ако њој не буде добро, остани, знаш.

Кад се доврши опраштање и руковање, Дајна и Адам одоше из фарме заједно.

ПЕДЕСЕТА ГЛАВА У кућици Бидових.

Адам није понудио Дајни да га узме под руку, кад изађоше у поље. Није онто никада досада чинио, иако су често заједно излазили; јер, опазио је да ни са Сетом„није никада ишла под руку, па је мислио да јој је та врста помоћи можда непријатна. Ишли су дакле раздвојено, иако једно поред другога; натучена мала црна капа Дајнина крила јој је лице од Адама.

— Ви дакле не сматрате за срећу да код Појзерових нађете станиште, Дајна 2 — рече Адам, интересујући се за ствар мирно, као брат, који ту нема лично да се узнемирује. Жао ми је, они вас тако воле.

— Ви знате, Адаме, док је реч о љубави према њима, и о бризи за њихово благостање, ја осећам за њих као и за себе саму; али они сада нису ни у каквој невољи, њихова је туга утишана, и ја.се осећам позвана да се вратим свом старом послу, од којег сам осећала благодат која ми је у последње време недостајала у овом сувишном светском изобиљу. Знам да је ташта помисао бежати од дела које Господ ч0веку намењује, и тражити бољу благодат својој души; као да је човеку дато да«може наћи пуно присуство Бога другде негде, а не тамо где оно једино јесте: у преданој послушности. Али ево ја сада осећам да ми је дат јасан знак да дело своје имам да делам на другом месту — бар за неко време. Идућих година, ако би попустило здравље моје тетке, или ако јој за друго што затребам, вратићу се.