Adam Bid

508 ВИР ЏОРЏ ЕЛИОТ

— То је тако тренутно, проћиће — рече Дајна, која није желела да изазива Лизбетина противљења ако јој каже за своју намеру да остави Хејслоп. Чућете све, разговараћемо касније. Бићу ноћас код вас.

То умири Лизбету; остаје јој цела ноћ за разговор са Дајном, и то насамо, јер је сад у кућици била нова соба, која је, каошто се сећате, направљена има две године, у очекивању новог становника; Адам би у тој соби седео кад би имао да прави планове, или што да пише. То вече седео је ту и Сет, јер је знао да ће мати волети да остане насамо. са Дајном. „ Биле су то две лепе слике, с две стране преградног зида у кућици Бидових. С једне стране, старица, чврста, плећата, грубих црта лица, у плавој блузи и мркој марами,.с брижним погледом стално упртим у бело лице и гипка обличја девојке у црној хаљини, која је, по потреби да нешто уради, устајала и ходала, или седела уз старичину наслоњачу, држећи у својој руци увелу руку, гледајући старици у очи, и говорећи јој језиком који Лизбета разумеваше боље него Библију и свој молитвеник. Није хтела ни да чује да се вечерас чита. „Не, не, затвори књигу“ — рекла је. — „Да разговарамо. Хтела би да знам што си плакала. Дали ити имаш брига, као и ми остали 2“

С друге стране зида: два брата, тако налик један на другога и поред све различности. Адам, с набраним челом, оштром косом, црне масти, задубио се у своје рачунање; Сет, с широким, грубим цртама, слика свога брата, али.с ретком таласавом кестењастом косом, с плавим, сањалачким очима, које погледаху кроз прозор колико и у књигу, иако је књига била сасвим нова и врло интересантна. —. Сет ће рећи Адаму: „Могу ли ти бити овде нечим од помоћи вечерас Не би хтео да правим шум у радионици.“

— Не, деране, све што је овде, морам ја сам урадити. Ти ето имаш нову књигу, па читај. |

Често, кад то Сет није могао ни опазити, Адам би престајао с цртањем, и, држећи лењир у рукама, гледао би у брата с благим и добрим осмејком. "Он је

“-