Adam Bid

АДАМ БИД 513

сунца обасјаваху, као ореолом, њено (бледо лице и њену кестењасту косу док је мела, певајући једва чујно, као слатки летњи жубор који се мора изблиза слушати, једну химну Чарлза Везлеја:

Вечни зраче божанске светлости, Неисцрпне љубави изворе, Небеског оца слава из вас засја, И доле на земљи, и горе на небу.

О Исусе, што уморном путнику си одмор, Твој лаки терет дај ми да понесем, Метни ми у срце снагу и стрпљење, Непорочну љубав и страх Господњи;

Смири моје узбуркане страсти, Задрхталом срцу мом заповеди: мир! Твоја моћ је моја снага и уздање, Све на свету се покорава Твојој вољи.

Она остави метлу, и узе крпу за прашину. Ако сте икада били у кући г-ђе Појзер, онда знате како се крпа за прашину понашала у руци Дајниној, како је стигла у сваки кутак, до сваке ивице, видљиве и невидљиве, како је по неколико пута прелазила по пречагама столица и око сваке ноге, и испод и изнад свега што је било на столу, док најзад није дошла до Адамових хартија и лењира, и до отворене фијоке крај њих. Дајна је обрисала све до тих ствари, па је онда застала, гледајући у њих чежњивим, али плашљивим очима. Док их је она тако гледала, чу Сетове кораке кроз отворена врата којима је била Лорена окренута, и рече:

— Сете, хоће ли се ваш брат љутити_ ако му пореметим Хартије 2

— Хоће, веома ће се љутити, само ако не буду враћене онако како су нађене — рече неки Лио. строг глас, који није био Сетов.

То је испало као да је Дајна дирнула. прстом. 7 Жану која трепти; осетила је да је силно задрхтала,

33