Adam Bid

512 ЏОРЏ ЕЛИОТ

што. она нађе за добро. своје измирење с њеном. одлуком да оде од њих, да престане учествовати у њиховом животу друкчије сем као мисао — ако она тако хоће. Адам је био сигуран да она зна колико је њему стало до тога да се стално виђа с њом, и да разговара с њом уз осећање да их веже крупна заједничка успомена. Како је друкчије до.као несебичну оданост и поштовање могла тумачити њефово уверавање да одобрава њен одлазак; па ипак му је остало неко: неугодно осећање на души, као да није казао оно што треба, да га Дајна, некако, ипак није разумела. Дајна је сутрадан морала устати још пре изласка сунца, јер је сишла доле већ око пет часова. Сет исто тако. Како је Лизбета тврдоглаво одбијала сваку женску помоћ у кући, он је научио био да се нађе у „домазлуку“, да би матер поштедео од великог умора. Држим да га због тога нећете сматрати мање мушким, каошто нећете рећи за галантног пуковника Бата да је мање мужеван зато што је спремао кашу својој болесној сестри. Адам је дуго писао прошле ноћи, па је још спавао; није било вероватно, рекао је Сет, да ће сићи пре времена за доручак. За последњих осамнаест месеца је Дајна често долазила код Лизбете; али није остала да ноћи у кућици још од смрти Тијаса Бида, оца Адамова, кад је, како се сећате, Лизбета хвалила њену умешност, па чак, донекле, одобрила и њен начин готовљења чорбе. Али у том међувремену Дајна је постигла била велики напредак у домаћичким пословима; и тог јутра, како је и Сет помагао, она је прегла да сву кућицу дотера до једног степена чистоће и реда који би задовољио и њену тетку Појзерку. Кућици је то добро дошло; она није сада била ни издалека оно што раније, јер је Лизбета због реуматизма занемарила уобичајено брисање и рибање. Кад је свршила с кујном, Дајна уђе у нову собу, у којој је Адам целу ноћ писао, да види шта има ту да се помете . и избрише. Она отвори прозор и пусти унутра свеж ваздух и мирис од цвећа, Светле зраке јутарњег