Adam Bid

516 ЏОРЏ ЕЛИОТ

да се човек њих самих ради осврне на њих, или их слуша, баш каошто не би чинио ради речи „иверје“ и „струготина“; а кад ипак то учинимо, то је зато што су те речи симболи нечега неисказано великог и лепог. ја сам мишљења да је и љубав нешто велико и лепо, и, ако се слажеш са мном, да онда ни најмањи знак љубави није ни иверје, ни струготина; напротив, ти знаци су пре као оне мале речи: „светлост“, „музика“, које заталасавају давно затегнуте струне у твом сећању, и обогаћују твоју садашњост твојом најдрагоценијом прошлошћу.

ПЕДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.

У недељу ујутро.

Лизбетин реуматизам није успео да изгледа тако озбиљан да би Дајну задржао да преноћи још једну ноћ, тим пре што се већ раније решила да иде од тетке што пре; вечерас ће се дакле растати од рођака и пријатеља. „На дуже време“, рекла је Дајна Лизбети, кад ју је обавестила о својој намери.

— А самном онда занавек, и ја те више нећу видети — рече Лизбета. — Дуже време! Ја“ немам више да живим дуже време. Мени ће позлити, и ја ћу умирати, а ти нећеш моћи доћи к мени, и ја ћу умрети жудећи за тобом.

Тако је она протужила цео тај дан; Адам није био код куће, те се није нимало устручавала у јадању. Мучила је сироту Дајну враћајући се једнако на питање: што одлази, и не примајући никако Дајнине разлоге које је сматрала само као каприсе и узјогуњеност, и нарочито жалећи што Дајна неће да: пође ни за једног од њених „момака“, и да јој буде снаха.

— Ти не можеш да се решиш за Сета — говорила јој је — он ти није доста мудар; може бити, али би он био за тебе сасвим добар; кад сам ја болесна, он је онај који све ради по кући; а воли и Библију и цркву, баш као и ти. Али ти би можда волела да. ти-муж.не буде такав каква си ти сама; поток пун воде не жели кишу. Адам би био као поручен за