Adam Bid

АДАМ БИД 561

који је био. крив што се Сет мало задржао, јер је тражио да га стриц понесе на рамену.

__ Узмите га боље на руку, Сете — рече Дајна, гледајући мило у црнооког дебељушка. — Тако вам је незгодно.

— Не, не, Аде воли да јаше на рамену. Могу га ја мало понети. — Мали Аде показа своје признање ударајући што може јаче ножицама Сета у груди. Али је за чика Сета био рај на земљи да иде с Дајном, и да га тиранишу Дајнина и Адамова деца.

— Где стега смотрили 2 — упита Сет, кад изађоше. у оближњу њиву. — Ја не могу нигде да га спазим.

— Између ограда на друму — рече Дајна. — Опазила сам његов шешир и његова рамена. Ено га опет.

— Наравно; ви ћете га опазити ма где он био рече Сет, смешећи се. — Ви сте каои покојна мати. Она је такође увек изгледала за Адамом, и могла га је пре опазити него ико други, иако је имала слаб вид.

— Дуже се задржао но што је мислио — рече Дајна, извадивши Артуров часовник из џепа са стране, и погледавши у њега. — Већ је скоро седам.

— Имали су много да испричају један другом рече Сет — а биће да их је састанак обојицу и дирнуо. "Осам је година како су се растали.

— Да — рече Дајна — Адам је био јако узбуђен јутрос при помисли на промене које ће видети на сиротом младићу, и од болести коју је прележао, и од година које су нас све измениле. Сем тога, смрт сироте путнице, кад се враћала к нама, то је још једна туга на тугу.

— Погле, Аде — рече Сет, спуштајући малишана ниже на руку, и показујући му: — Ено тате, на оној узбрдици.

Дајна убрза кораке, а мала Лизбета потрча што игда може, и огрли татине ноге. Адам је потапка по глави и подиже је да је пољуби; али је Дајна опазила на његовом лицу да је потресен, а и он њу ћутећи узе испод руке.

— Шта је, шврћо, хоћеш и тебе да узмем рече Адам, усиљавајући се да се насмеје, кад му

36