Adam Bid

АДАМ БИД - 39

за брак, као и за друге ствари. Нас двоје, Дајна, · били би једно срце и једна душа. Обоје служимо једноме Господару, и тражимо исто; а ја никад не бих био муж да вас ометам у извршењу дела које вам је Господ наменуо. Ја бих нашао начина, и у кући и ван куће, да имате што више слободе, више него што је имате сада; јер сада, ви морате да радите и за своје издржавање, а ја сам довољно снажан да радим за нас обоје.

Кад је Сет једаред отпочео да се заузима за своју ствар, није му било тешко да настави, озбиљно, и још и некако журно, да Дајна не би казала коју одлучну реч пре него што он изнесе све разлоге и доказе које је прибрао. Образи му се беху упалили, а благе сиве очи напуниле сузама; глас му је сав дрхтао кад је изговарао последње речи. Стигли су међутим до једнога теснога пролаза између два велика камена, што у Ломширу служи као вратнице на огради, и Дајна застаде, окрете се Сету, и рече му нежним, али мирним гласом:

— Сете Биде, хвала вам на љубави према мени; и кад бих уопште могла помислити на некога човека друкчије „него као на брата хришћанина, мислим да бисте то били ви. Али моје срце није слободно за удадбу. За друге жене то је добра ствар, и велика је и света ствар бити жена и мати; али „како је Бог коме доделио, и како је Господ кога упутио да ради, тако нека иде.“ Мене је Бог позвао да се. бринем за друге, да немам својих радости ни јада, него да се веселим с онима који се веселе, и да плачем с онима који плачу. Он ме је позвао да ширим његову реч, и он је увек благосиљао мој труд. Потребан би био врло јасан знак с више, па да се решим да оставим · браћу и сестре у Снофилду, којима је пало у део врло мало овоземних блага, где је тако мало дрвета да их једно дете може пребројати, и где је сиромашнима врло тешко зиму презимити. Мени је одређено да помажем, тешим и храбрим то мало стадо, и да враћам натраг оне који залутају; и душа је моја испуњена тим стварима од ранога јутра до мрклога мрака.

3