Adam Bid

36. ЏОРЏ ЕЛИОТ

сазнао шта то значи волети, волети са оним обожавањем с којим младић воли девојку за коју осећа да је виша и боља од њега. Љубави такве врсте мало се разликују од религиозних осећаја. Оне се могу односити на жену и децу, или на уметност и музику. Наша милошта, наше нежне речи, наша раздраганост под утицајем јесењега сунчевог заласка, или особите грађевине, или мирноћа величанствених статуа, или Бетовенове симфоније — све су то само таласи и таласићи једног бескрајно дубоког океана љубави и лепоте; наше емоције, кад дође до врхунца осећајности, прелазе од израза ка ћутању; а наша љубав, кад је на врхунцу, диже се изнад свога препмета, и губи се у осећању божанске мистерије. А такву љубав, откад је света и века, дарује Бог и сасвим једноставним радницима; и ми не треба да се чудимо што се она, пре једно пола столећа, нашла у души једног дунђерина методисте, који је живео у доба кад се још осећао одсјај времена Везлеја и његових сарадника, доба религиозног заноса кад су се ти људи хранили дивљим плодовима корнвалских живих ограда, и умарали се и трошили ширећи међу људима слово божје.

Тог је одсјаја давно нестало; слика методизма у наше време нема никакве везе са амфитеатром зелених брежуљака, густом хладовином лиснатих сикомора, гомилама грубих људи и радом изморених жена који су се напајали вером примитивног једног култур-

ног ступња, што везиваше њихове мисли за прошлост, _

подизаше им машту изнад ружних детаља њихових тегобних живота, натапаше им душе осећањима о сталном присуству милостивог и човекољубивог Бића, слатком каошто је слатко лето сиромаху бескућнику. Врло је могућно да ће неки од мојих читалаца методизам везивати за представе о ниским забатима по прљавим улицама, о трговчићима који се знају про-

турати, о проповедницима који живе о туђем зноју, |

о дволичним разговорима, т. ј. представама о свему оном што у многим отменим крајевима града људи сматрају као главне елементе методизма.

–=-—_

ме

| | |

"7 зале! јаје

У пути па а