Adam Bid

АДАМ ВИД 4

а сем тога, мање ће остати онда да она сама брине о тим духовним дужностима.

И тако она и син клекоше, а Сет узе да се моли Богу за оца, који је одсутан, и за оне који га код куће очекују с тужном бригом. А кад је дошло на ред да се моле да Адаму не дође упутство с више да оде некуда далеко, него да помаже и теши мајку доклегод устраје њено времено станиште овде на земљи, Лизбетине увек готове сузе грунуше, и она гласно зајеца.

Кад устадоше од молитве, Сет оде к Адаму, и рече му: — Лези само за један два сата, а за то време пусти да ја радим.

— Немој, Сете. Иди, и лезите, и мати и ти.

Међутим се Лизбетине сузе осушиле, па и она уђе у радионицу за Сетом, носећи нешто у руци. То је била шарена здела, и на њој печени кромпири у сосу, и мало меса, које је Лизбета исецкала и додала. Срећна времена, кад су пшенични хлеб и свеже месо били посластица и за радни народ. Лизбета готово 60јажљиво стави зделу с јелом на клупу поред Адама, па рече: — Могао би се прихватити, тако узгред, док радиш. Донећу ти још и мало воде.

— Баш, донеси — рече Адам љубазно — јако сам ожеднео.

Пола часа доцније у целој кући завлада мир; могло се чути само гласно куцање старог часовника, и удар Адамових алата. Ноћ је била веома мирна; кад је Адам, око поноћи, отворио врата изгледало је да кретања има само у светлим треперавим звездама на небу; иначе је сваки влат траве спавао.

Док су Адамови мишићи напрегнуто радили, . дух његов је био пасиван, као неки посматрач у панорами: пред њим су лебделе слике жалосне прошлости, вероватно и жалосне будућности, брзо се одмењујући. Видео је шта ће да буде сутра изјутра, пошто однесе сандук у Брокстон, и врати се кући, и почне доручковати: ућиће сигурно његов отац, стидећи се од синовљева погледа, сешће, изгледаће још старији, и још ће јаче дрхтати него јуче, и обориће очи и гле-