Adam Bid

54 ЏОРЏ ЕЛИОТ

нежнијих стабљичица, око леја, лежало је поваљено, и искаљано влажном земљом. Тужно јутро — ту је време да се отпочне са косидбом ливада, а ето сад по свој прилици прети поплава. 6.

Али људи, који имају пријатне домове, знају за задовољства на која се баш онда мисли кад је напољу кишовито. Да није свануло влажно јутро, г. Ервајн не би седео у трпезарији и играо шаха са својом матером; уосталом, он много воли своју матер, а и шах, и сасвим му је пријатно да проведе неколико часова с њима, кад је небо облачно. Допустите ми да вас уведем у ту трпезарију, и да вам прикажем часног господина Адолфа Ервајна, ректора брокстонског, викара хејслопског и викара блајтског, свештеника, кога тешко да би имао разлога попреко да гледа и најсмелији проповедник црквене реформе. Ући ћемо полако, и застати у вратима да не пробудимо мрку кучку светле длаке, што се испружила крај камина са своја два штенета, мопса, што дрема у вис подигнуте црне њушке, као какав сањиви председник.

Соба је пространа и висока, са широким истуреним прозорима у једном зиду; зидови су нови, и необојени; намештај, некада скупоцен, стар је и овештад, а на прозорима нема драперија. – Црвени чаршав на великом столу за обедсвање јако је излизан, али се некако пријатно слаже с бледилом

гипса на дуваровима. Али на излизаном чаршаву стоји _

сребрн бокал за воду, истога модела као и два већа, "на креденцу, са урезаним породичним грбовима у средини. Одмах вам је дакле јасно да су становници овога дома добили у наслеђе више племићске крви него готовине, и нећете се 'изненадити, кад наг. Ервајну спазите фино оцртане ноздрве и горњу усну. У овај мах, међутим, видимо само његова широка, права леђа, и обиље напудроване косе, зачешљане уназад и везане црном пантљиком — нешто мало конзервативности у начину одевања, што доказује да ректор није више млад човек. Он ће сепосле можда и окренути; а дотле можемо обратити пажњу досто-

а и