Adam Bid

АДАМ БИД 53

јутрос више каше него обично. Не мари, и отац може скоро доћи. Он, додуше, неће појести много каше. Попије пива за три гроша, и тиме уштеди каше за пола гроша: то је његов начин да уштеђује, како сам му толико пута говорила, и имаћу још да му говорим. Ах, јадни човек; али једно му се мора признати, сва пребацивања прима мирно; ћути и трпи.

У том Лизбета чу тежак бат ногу које трче по

тресету, и, кад се брзо окрете вратима, спази да улази Адам, блед као крла и престрављен; она зајаука, и потрча му у сусрет, пре него што је он могао проговорити. — Пст! мати — рече муклим гласом — немој да се уплашиш. Отац је пао у воду. Можда ћемо га моћи повратити. Сад ћемо га ја и Сет донети. Спреми ћебе и угреј га крај ватре.

У ствари, Адам је био убеђен да је отац мртав, али је знао да нема начина да задржи крике и јауке своје мајке, сем да јој да какав посао иза којег се крије знак наде.

Па отрча назад к Сету; њих двоје подигоше сад тужни терет, Кутећи ужаснути. Широко отворене стакласте очи беху сиве, као Сетове, и некада су благо и поносно гледале на дечаке, пред којима их је,касније, морао у стиду 'к земљи да обара. Главно осећање Сетово. је било страх и туга, због тако изненадног ·_ узимања душе његовог оца; Адамово сећање пак тоњаше нагло у прошлост, и беше пуно бола и кајања. Кад стигне смрт, тај велики Измирилац, никад. немамо да се кајемо због нежности, него само због окрутности.

ПЕТА ГЛАВА Ректор

Пред подне-падоше неколико добрих пљусака, и вода је стајала у дубоким барицама са обе стране стаз - која. је вадила кроз башту брокстонског парохиског дома. Крупне провансалске руже је сурово иетрт ветар, и изударала-киша; а остало цвеће,