Agrarna politika

према томе, одвише је крут, јерзакључује апсолутно; и одвише узак, јер мери само хемиске састојке, а не води рачуна о атмосферск! м и биолошкнм моментима, који су исто толико важни, као и о економском и социалном уређењу, које утиче на развој и падање производње.

Исцрпну критпку Лпбигове теорије о исцрпљивању земљишта дао је још Конрад. На многим прпмерима, а нарочито на примеру Шалнпје, он је показао сву претераност овога тврђења. Шпанија је три пута падала у пустош и сиромаштво, и три пута се дизала. Али ту нису деловалп хемпскп закони исцрпљивања тла, како мисли Либиг, већ сасвим други утпцајн: политичке п социалне промене, ратови, пустошења, феудални монопол и уништавање шума. Под слободним економскгм режимом Арабљана, она је процветала, да под шпанским феудализмом опет пропадне. 1800 године, само ] / 4 земљпшта налазила се у слободним рукама, док је све остало држала властела, династија, свештенство, црква, задужбпне. И шта ? Она i/ 4 слободна доносила је исто толпко као остале з/ 4 ! Узрок социалан, дакле, а не физички или хемиски. 1 Дошле су и друге критпке Либиговог учења. Нарочпто је хемичар Волни (Wollny) показао да у храњењу биљака кма једна граница до које оне напредују са додавањем хранљивих састојака и воде. као што пма Једна оптимална размера у којој помешанп састојци најбоље унапређују биљку. Преко те гранкце, и ван тога оптимзма, не помаже ништа увећавање хранљпвих материја. А по себи се разуме да морају бити испуњени и сви другп условк вегетације. 2 Не ради се дакле о томе да масе хранљивпх матерпја буду веће, већ да се приблпжују оптимуму, и по количини и по распореду.*) А у последње време све више рачуна се водп о колпчини и врсти бактерија које остају у земљи после пзвесне културе, да ли земљпште није толико и тако заражено да пста биљка не треба да дође ни прве ни друге идуће године, него пете и шесте: грашак, детелина, луцерка илн лан. После њих земљиште је презасићено, уморно, и треба ставитп другу културу. 3

4. Поправљање земљпшта је један од најважнијпх услова да се одржи и увећа плодност. То се може чинити на више начина: 1) мешањем земље са лапорцем за лаке, и додавањем креча, песка или хумусног материала за тешке земље; 2) чишЋењем од камења и равнањем, браздањем и т. д.; 3) вештачким наводњавањем; 4) вештач-

1 Ј. Conrađ, Liebig’s Ansicht v. d. Bodenerschopfung..., стр. 91 и passim; Јена, 1864. 2 Опширно o томе; L. Brentano, Agrarpolitik стр. I—9.1 —9. Теорију у моди о исцрпљсности земљишта у 16. веку крптикује и R. Lenard u Ekonomic Јопгnal за март 1922. Код нас више о томе у др. Мирка Kocnha, Осноеи економне тлитике, стр. 163—167; Београд, 1925. 3 Th. W6lfer, Grundsdtze и. Ziele neuzeitlicher Land\virtschaft, стр. 62 65. Берлпн, 1921.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА