Agrarna politika

3. Исцрпљеноет. Као што се људским радом земљиште може обогатити, оно се може исто тако и осиромашити у састојцима нужним за вегетацију и храњење биљака. Читаве покрајине које су некада биле врло плодне, данас више не рађају ништа. Питање је само да ли је исцрпљеност дошла услед сувнше једностраног и интенсивног рада, или због другнх узрока. Заслуга је Албрехта Таера што је у шжетку 19. века на основу искустава. у Енглеској, указао на то да разне биљке узимају из земље различите састојке, и да је нужан плодоред.

За њим је дошао Либиг, н извршио је прави преокрет у схватањима о пољопривреди. Он јена ову применио хемиске лабораториске методе, и пољопривредника упоредио са фабрикантом чија је радионица њива. Закључак је морао бити овакав: као што хемичар мора стално да доноси нове с::ровине место оних које је прерадио и у облику разних готових артнкала избацио са њиве, тако земљорадник мора земљи враћати састојке што су биљке узеле из ње хранећи се. Либиг је тачно извео која биљка колико троши од сваког елемента, и утврдио количнне које треба сваке године враћатн земљи. Зато што то ннје чињено, вели он, има у свету мртвих поља која су некад била житнице, и има пропалих цивилизација: асирска, вавилонска, египатска, па и грчка, латинска и шпанска.

Либиг и његови ученици извели су и други закључак: да биљке у толико боље напредују у колико располажу са више хранљивих материја. Пред њима се отворила перспектива кеограниченог увећавања приноса. Али овај сувише оптимистички закључак исто је тако мало апсолутан као и оно песимистичко објашњењео опадању пољопривреде у појединим земљама.

Либиг је заслужан што је почео агро-хемиска испитивања, али се сви његови закључци не могу примити. Земља није обичан магацин хемиских састојака; то је Једна потпуна органска радионица, и то радионица која је у живој вези са свима силама природе, а не само са човгком. Има у њој резерви, које биљке саме не огу узети, и које се могу ставити у покрет само човековим радом: дубљим орањем, превртањем и ситњењем земље, бацањем других усева, наводњавањем. А из атмосфере добија земља нових материја које у велико наккађујодкесене. Ако су многе старе цивилизације пропале, то није због тога шго су одвише експлоатисале земљу, већ из других разлога: орали су сувише плиппко, нису мењали културе, уништили су шуме, (и тако умањили водени талог и увећавали ветрове и град), допустили су да влада феудални систем који је сељацима одузео вољу за рад, били су ратови, насилд, хаос. Либигов закон статике тла,

85

ПРИРОДА У ПОЉОПРИВРЕДИ