Agrarna politika

Има за пољопривреду један критичан период у погледу ђубрења. То је кад се напустило пашњачко газдовање, и смањио се број стоке, а још се није прешло на интенсивно шталско сточарство. У томе периоду, богатији сељаци држе стоку због ђубрета скоро исто толико као због рада и млека. Положај пољопривредника је тада врло тежак: стока тражи много хране а пашњака нема; вештачке ливаде се не исплате, јер је месо јевтино, а млеко нема прође.

Вештачко ђубре данас важи као нека врста „универсалног лека'’. Заједно са машинама, оно се на све стране хвали и препоручује. Међутим, као и машине, оно још ни из далека није доказало своју апсолутну корисност. Бар не засвеврсте газдинстава. У нашим приликама, на пример, употреба вештачког ђубрива није ни мало лака ни проста: скупо је, треба га умети бацати, у прави моменат и на право место. Ђубрење је дакле права вештина, која се мора научити. Добра страна вештачких гнојива је што се код њих сви хранљиви састојци могу купити и бацати одвојено, док се код стајског морају употребити у датом међусобном односу. Мана им је што у њима нема бактерија, које се у изобиљу налазе у стајском. Зато једно без другог не могу ићи. Само је питање у коме односу треба употребити једно и друго. Агрономи признају да се на то питање још не може дати дефинитиван одговор. 1

Ш. Бполошкп законн.

Жалимо се на тврдичлук земље, вели један талијански економист, жалимо се на исцрпљеност земљишта. А за све је крив човек, који нс уме да разуме земљу и да је оплоди целим својим срцем, свом својом интелигенцијом и љубављу. 2 Одиста! Поред свих отпора које природа чини човеку, у погледу клнме и земљишта, ипак се она даје мењати и прилагођавати његовим потребама. Све биљке и животиње се покоравају природи; човек јој пркоси, мења је и савија је скоро по својој жељи: комбинује разне природне силе и чини да се оне потпомажу или да се потиру међу собом, како је кад њему потребно. То се нарочито види у успесима које су људи иостигли од.кад су открили законе наслеђа, одабирања и множења биљака и животиња. „Од тада управо почиње историја пољопривреде“, вели Лаур. 3 Сељак

1 Fr. Aereboe, Allgemeine lanđ\virt. Betriebslehre, стр. 89, 90, 327; Берлин, 1923. —Th. Wolfer, Op. cit., стр. 114, 133, 211, 214, 356, 457, 603, нарочито 85—153; Берлин, 1901. 2 Carano Donvito у Giornale degli economisti за март 1923. F. Laur, [Virtschaftslehre đes Lanđbaus, стр. 41; Берлин, 1920.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА