Agrarna politika

обрађује земљу, али он исто тако гаји биљке и животиње. Гаји, то значи: подиже, васпитава, мења, дотерује по својој жељи. Резултат су културне биљке и домаће животиње, од њихових иримитивних до најсавршенијих облика.

Усавршавање биљака и животиња (не само земљишта!) данас је један од главних извора увећане продуктивности. Избор семена, укрштање раса, калемљење, све су то начини помоћу којих пољопривредник искоришћује биолошке науке, а нарочито науку о наслеђивању. Ова је у почетку била чисто емпирпчка (везана за директно искуство), али се мало по мало продубпла: пронађенп су закони, откривена узрочна веза, и пружена су практичном одгајпвачу средства да оплемењујв расе, поправља квалитет и увећава приносе, до невероватних размера.

Многе тајне у биолошком свету остале су још необјашњене, (као на пр. од куда толико богаство облика у животињском и биљном свету; шта је покретач еволуције, као и тајна мутације), али су зато испитани закони наслеђа и одабирања (селекције). Помоћу њих пољопривредник успева да умножи најбоље примерке, и да их оплемени, а да избаци рђаве и кржљаве. Оно што сама природа ради полако по закону животне борбе и прилагођавања, то он, захваљујући биологији, данас ради брзо и ефикасно, путем одабирања, прилагођавања и укрштања. Тако су произведене многобројне сорте жита и других кулурних биљака са бољим особинама. Тако је,средином 19. века, француски повртар Вилморен успео да створи данашњу шећерну репу од обичне дивље блаке.

Велики успеси на томе пољу занели су многе и упутили их даунашу земљу доносе оплемењене чисте линпје из страних земаља. Показало се да то не иде. Одабирање се мора вршити првенствено на нашем домаћем материалу, јер је он боље прилагођен нашим климатским и земљишним приликама. «Тек пошто се створе уједначени привредни типови од домаћега материала, може се с надом на повољан успех проводити и укрштање са добрим страним расамаж 1 Нарочито велике погрешке се праве код стоке, где се укрштавају и врло контрастне наследне склоности.

Ми у нашој земљи имамо врло богат материал у биљном и у животињском царству- из кога би се могли извести одлични привредни резултати. Али то се не може постићи голом праксом и грубом рутином. Потребна су стручна биолошка знања. Ни у једној грани привредној та знања нису корнснија него у пољопривреди. «Продуктивност се не може повећати на првом месту снагом и радом руку, већ пре свега увећавањем

1 Недељко Дивац, „Примена наслеђа и одабирање у пољопривреди", Трг. Гласник, 1930, бр. 6. F F

89

ПРИРОДА У ПОЉОПРИВРЕДИ