Agrarna politika
што он једини ствара нова добра, док друге радиности само дорађују илн прерађују, премештају или преносе из једних руку у друге она добра која је пољопривреда произвела. То је тачно, у толико што пољопривреда (са шумарством и рударством) одиста даје све сировине; али то је нетачно ако се мисли да само у пољопривреди постоји сарадња природе и човека и да само природа ствара „чисти продукат". Нетачно је и то да једино пољопривреда производи, јер њени продукти су обично само сировине, које се у „природном" стању не могу трошити, већ се морају мењати и приправити за човекову употребу. У таквом стању могу их трошити само животиње, онако исто као што само биљке могу узимати из земље анорганске састојке.
Као што би без рада човек остао увек животиња, тако би и биљке и животиње без човековог рада остале у „природном", то значи дивљем стању. Човек притиче у помоћ биљкама; поправља земљу, богати је водом, даје јој више ваздуха и светлости, или је.допуњује новим анорганским и органским састојцима. бн исто тако притиче у помоћ животињама: приправља им бољу и јачу храну, пружа им топлији стан и чисту воду, одржава их у чистоћи, лечи их од бслести. У економском смислу, дакле, нема производње без рада, и то без човековог рада. Чак и у доба скупљачке привреде, човек је мсрао да ради. А данашњи плодови, цереалије, поврће, воће, као и данашње животињске врсте само су резултат огромнога човековог рада кроз хиљаде и хиљаде година. Биљку по биљку, животињу по животињу, човек је морао неговати и усавршавати, преносити с места на место: кукуруз из Америке, кромпир из Чили, патлиџан из Перу, брескву из Персије, трешњу из Мале Азије, свилену бубу из Кине, и т. д., и-т. д. И толико их је унапредио, оплеменио, да ни сами ботаничари и зоолози често не могу да распознају примитивну врсту, кржљаву, киселу, горку, каткад отровну, која је предак данашњих бујних, слатких, укусних и ароматичних плодова, лишћа и цвећа. То је резултат човековог непрекидког рада. Чим тај и такав рад ирестане, биљке и животиње се дегенеришу , т. ј. враћају се у примитивно, „природно", дивље стање. Исто бнва и кад се ставе у неповољне климатске или теренске прилике, што је најбољи доказ да је увек нужна сарадња оба фактора: природе и рада. Али рад може вештачки да створи и повољне природне услове, нешто за демонстрацију и у маломе (загревање, осветљавање), а нешто и на велико (наводњавање, ђубрење). 1. Тежина рада. Удео рада био је у почетку пољопривредне производње мали, —и акорад земље и неговање стоке никад нису
91
РАД У ПОЉОПРИВРЕДИ