Agrarna politika

били лаки. Чак би се могло рећи, да је раније човек радио теже а мање, док данас ради више, а лакше. Рад земље је од вајкада сматран као најтежи, као казна и проклество: „у зноју лица градићеш хлеб!" То објашњава донекле што су ропство и феудализам дошли највише до изражаја баш у пољопривреди, и што је прва справа, после стреле, била ралица. Радјетежак поглавитозато што долази од нужде, од оскудице. Иначе би био игра, као што је данас спорт. Не пада човеку тешко замор, кего принуда. А принуда је у толико већа у колико је човек сиромашнији: мора више да отима од природе и више да се покорава другима, који су од њега богатији.

У томе, пољопривреда бележи велкке промене у историјк. С једне стране, у техничком погледу, рад је бивао све лакши, у толико што су се проналазиле стално нове справе. Али, с друге стране, он је бпвао тежи, јер се прелазило на интенвизније културе, са лова на сточарство, са скупљања и брања на земљорад, са пашњака на оранице, ина вртове. Најзад, рад је сељаку падао теже или лакше према томе да ли је обделавао своје поље и чувао своју стоку, или је пак био туђ , об гли колон или кмет.

2. Споеобност за рад. Ови различити моменти из прошлости оставили су трага на душама појединих раса и народа, и одредили су њихову способност за рад: за ову или ону врсту рада, за дужи или краћи, већи или мањи замор. Кинези на пример воле дуготрајан, али не одвећ напоран рад. Јапанци не умеју да штеде време и раде са врло слабим приносом, без икакве радости при раду, и једино су надничари и неквалификовани радницн. Један Американац ради као 3 или 4 Јапанца. 1 Словени су друкчији. Т)ни се одавно баве пољопривредом, али тежак феудални систем није допусгио да се код њих развије она „радост при раду“, која је могла постојати у доба слободног сељаштва и браствене оргакизације, и која се редовно јавља код Француза н код' Немаца. Утицај феудализма на способност и вољу за рад најбоље се показао на Немцима. То је у Европи један од најстаријих земљорадничких народа. Па ипак је маса народна све до почетка 19.века била „сиромашна и гола“ (у поређењу са Енглезима н Французима). При крају истога века, Немци су били привредно најјачи народ на континенту, — после ослобсђења сељака. Јужни Словени су врло разлпчити по својим способно тима за рад. Динарци су сточари, и имају мање смисла за сталан и истрајан рад земље. Али су они одлични као пионири, освајачи и организатори. То су показали у ВоФодини и у Србијтг, а ван земље у Северној и Јужној Америци. Панонци и у опште

1 Georg Stieger, Der Mensch in der Landwirtschaft, стр. 91; Берлпн, 1922.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА