Agrarna politika

састојке и сазревајући у разно доба (лук и купус, на пр.). Од кад се врши преориентација исхране, у корист витаминозних врста, на штету житарица, повртарство добија све већи значај. Цвећарство се такође све више развија, чак као засебна грана, нарочито од кад усавршен саобраћај допушта слање цвећа на даљину.

Повртарство је најразвијеније n најразноврсније у Холандијп, због климатских и земљишних прилпка, као и због близине Лондонске пијаце. Затим долазе: Немачка, Француска, Италија. Од ваневропских земаља, најважније су Сједињене Државе, које имају највећу индустрију консервираног поврћа. Због оскудпце великих центара и због слабог саобраћаја, у нашој земљи се повртарство налази у сасвим примптивном стању. Од свих европскнх држава ми идемо у најсиромашније поврћем. Стојимо горе него Бугарска, која даје читавој Средњој Европи чувене баштоване. Као у Јужној Француској, у Бугарској постоји, осим тога, читава индустрија са ружом, од које се прави чувено ружино уље. Нешто је развијеније у Словенији, у Срему блпзу Београда и око Новог Сада. 9. Стока долази у овом набрајању на последње место, зато што се

анималка производња обично издваја од вегеталне, али то не значи да је она мање важна. Напротив, скоро у свима земљама умерене климе сточарство је исто толико развијено као земљорадња, а у некима је јаче од ње; на пр. Швајцарска, Југославија и др. Последњих година се у свима државама спроводи онај енглески узвик: ~down Corn; up Horn!“ Напуштају ce житарице, и прелази се на сточарство, чак и онде где се пићамора добрим деломкуповати на страни: Немачка, Енглеска, Данска. Потрошња меса и нарочито масла сматра се као знак благостања; једење кромпира је знак сиротиње, као и употреба свињске масти, која иде са хлебом и кромпиром.

У Немачкој , на пр., годингња потрошња меса (без дивљачи и рибе) износила је 1816 године 13,6 кгр., а 1913, сто година доцније, 54 кгр. У Швајцарској, под житарицама је око 1850 било 300.000 ха, а око 1890 године само 196.000 ха. За мањи период времена, од 1847/8 до 1876 број говеди је порастао од 870.000 на 1.036.000 грла, и извоз сира од 50.000 dz на 200.000. У нашој земљи , процес је био обрнут, што значи двоје: 1) да је земљорадња била сасвим заостала, те се многи пашњаци морали крчити, и 2) да су сељаци продавали стоку (и шуму) као једине готове резерве у свима неприликама (ратови, неродне године, јаче купљење пореза). Па ипак је у југословенским земљама сточарство и данас на првом месту у пољопривреди , као што је пољопривреда на првом месту међу свима привредним гранама. Погодност већине наших крајева за биљну храну коју једу домаће животиње, с једне; слаба насељеност и низак културни ступањ, с друге стране, условили су такво екстенсивно

111

РАД У ПОЉОПРИВРЕДИ