Agrarna politika

У Југоолавији , стара лоза је унпштена или је близу краја (острва, Херцеховкпа, Банат), али је она у велико регенерисана, тако да целокупна виноградарска површина изиоси 167.580 ха, а годишња производња око 4,5 милиона хл. Но регенерација ни из далека није захватила раније засађену површину. Квалитетна вина се производе у Далмацп]п и Словенпји, а квалитетно стоно грожђе у Србпји. Наше покрајпне које.имају највише површине под впноградима јесу: Далмацпја 89.101 ха, Словенија око 40.000 ха, Србија око 36.000 ха, Војводина 29.256 ха. У Срему, виногради покривају 2% површпне. Све је то далеко од онога што би се дало постићи, с обзиром на климатске и земљшпне прилике и на обиље расположиве радне снаге. Главна сметња је слаб пзвоз, а овоме су узрок, поред слабог квалптета, поглавито впсоке увозне царпне на ппво, које пзазивају реторсивне царнне код земаља које увозе наше вино. 1

8. Поврће је достигло већу специализацију него ма која друга пољопривредна грана. Ако се под тим појмом обухвате све културе које се гаје на повртарски начин, т.ј. мотиком идругим ручним справама, са скоро индивидуалним радом око сваке биљве, онда ту поред правог поврћа спадају све оне хранљиве, лековите или украске биљке којима човек посвећује нарочиту негу. На свима ступњевима развоја, врт је играо важну улогу у животу пољопривредника: у њему је, видели смо, земљорадња и почела, а он је био полазна тачка и за сточарство. Лако кварне хранљиве материје, које се морају јести свеже, морају се ту производити, и зато пема ни једне зоне без ове културе. Али она до највећег развоја долази тек са појавој« великих градова: од производње за личну употребу прелази се на рад за тржиште. Најзад је дошло домаће и фабричко консервирање поврћа, и то је ову грану учинило једном засебном професијом. Од сезонске, ова култура постаје стална, као ни једна друга: у топлим лејама ислод стакла. Око европских већих вароши виде се велике ~стаклене баште“ ; у Америци оне заузимају по више квадратннх километара, не само за поврће, него и за воће!

Обилно ђубрење, стајско и вештачко, наводњавање и поливање, окопавање и прашење, потсецање лишћа и безброј других послова, чине да је ова култура од свих најинтенсивнија, нарочито у погледу рада. Али зато ни једна не даје толике количине и толико пута жетве преко године. Биљке долазе једна за другом, растући често на истом комадићу земље, једна поред друге, узимајући из земље различите

1 Иван Ритиг, ibid. н чланцп . ~Винограларство“ и „Шљива", у Народној ЕнциклопедиЈи. Драгиша Лапчевић, „Шљнва као привредни артнка л", Економист, нов. и дец. 1925.

110

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА