Agrarna politika

аграрне политике. Он је деловао у свима земљама, на Западу, у Центру и на Истоку Европе, и ако у различитим правцима. У индустриским земљама (Енглеска, Немачка, Белгија), рат је открио сву важност аграрне производње и сеоског становништва (оскудица храке, сировина и стоке, губитци у људима, поскупљивање радне снаге, класна свест код пољопривредника, сопственика и У аграрним земљама, у Средњој, Југо-Источној и Источној Европи, нарочито после Руске Револуције, дошло је до буђења сељаштва, до довршења његовог социалног и политичког ослобођења, до његове борбе за економско ослобођење. Светски рат за аграр има, дакле, значај једне револуције, како у економско-техничком, тако социалном и политичком смислу. Из њега пољопривреда и сељаштво излазе са једним до сада непознатим угледом. Аграрни проблеми итоне само технички, као у 19. веку, већ и социални и чисто економски избили су у први ред. Пољопривредницн се све више организују (стручно, пословно, политички) и тако врше један директан утицај на државну власт и терају остале привреднике да са њима преговарају на равној нози и чине им уступке. Аграрна политика није више само производ фискалних и војничких разлога, сентименталне романчике или политичке рачунице. Она је плод реалног компромиса изнеђу ■ социалних и економских снага, више или мање организованих. неким земљама (Чехос.човачка, Немачка, Аустрија, Швајцарска), тај компромис долази до изражаја и формално, у сталешкк и класно диференцираним парламентима и владама.

У исторпји сељачке борбе за ослобођење могу се у Европи разлпковати три периода. Први период пада при крају Средњег п на почетку Новог Века: сељачке буне, жакерије, Вс.г Т ајлеров устанак и т. д. Сељаштво је само, без савезнпка н бива поражено од феудалног племства. Други nepuod: доба грађанских револуција на крају 18. и у прво] половини L. века. Сељаштво је у савезу са градском великом и малом Оуржоазпјом и под њеним вођством. Феудални економски поредак пада али главну корист од те заједничке пооеде извлачи оуржоазија. Сељаштво ипак добија извесне где веће где мање користи, и оно се појављује као подршка капиталистичког поретка. Зато се против њега окрећу соцпалистп. с трегем периођу , сељаштво водп борбу против великог поседа и протлв остатака феудализма, али оно се окреће и против саме капиталистичке (индустриске и фпнансиске) експлоатацгЈе, и тражп помоћ и заштиту у својим организацнјама и установама за набавку, кредит, пррдају, и т. д. За савезника у овом периоду нуди му се радништво. Али оно образује најчешће своје вла-

ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ