Agrarna politika

стпте сељачке покрете, економске и политичке, у националном и пнтернадионалном размеру. 1 Руски професор С. Дубровскп, предсзднпк Аграрног Института у Москви покушава да прецпзпра доба тих периода у разним земљама. Први период : У Италпји, 12. век; у Француској, 13. век; у Енглеској, 14. век; у Средњој Европи, крај 14., 15. и 16. век; у Русији, 17. и 18. век (сељачки устанци Болотњикова, Стењке Разина и Пугачова). Други nepuod : велика француска Револуција 1789, сељачки покретЗО —40-тпх годпна у Средњој Европи (нарочито 1848), сељачкп покрет у Русији у 19. и 20. веку. Трећи nepuod: сељачки покрет у доба пмпериализма: криза каииталистичке пољопривреде, јачање личног и породичног сељачког газдинства уз помоћ кооператива. 2

У скорој будућности, аграрна политика има да решава неколико основних проблемз. Ови нису исти у свима земљама. У претежно индустриским земљама (Енглеска, Америка, Немачка), као и у слабо насељеној Француској, главно питање је оскуди:а радне снаге на селу, услед бежања у градове. У сељачким и претежно аграрним земљама, главна питања су; слаба продуктивност, мала потрошачка способност, оскудица у кредиту. Пољопривреда је, после ратног и кратког поратног полета, опет дошла у велику кризу. Ова пољопривредна криза, —за разлику од оних првих двеју у 19. веку, захватила је не само Европу, него и Америку. Зато се све више чују предлози да се она решава међународно, не царинским ратовима, него светском стаоилизацијом цена и заједничким мерама за унапређење пољопривреде и подизање сељака.

2. Разне европске земље.

У разним земљама, аграр је имао различиту судбину. Чак у разним деловима исте државе није у једно време почело старање за пољопривредне ствари. Зависило је много од политичког уређења, али исто тако од економске и социалне структуре дотичне земље односно покрајине. У кратко се може рећи да се јавна брига за аграр јавила mjpanuje у т. зв. териториалним државама, централизованим и апсолутистички уређеним, сајаком монархијом или са несложним племством (Енглеска, Француска), али дасу мере предузете у чисто феудалним државама или покрајииама биле радикалније , и ако,можда баш зато што судошле најкасније (Русија). Удругом профилу, с по-

1 у томе смислу вид.: Н. Л. Мешчерјаков, у Agrar-Probleme Московског Аграрног Института књ. I, стр. 202, 203. 2 Његов чланак, „Die moderne Agrarfrage" etc. у истој свесдн Asrar-Probете, стр, l —s и 211. s

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ