Agrarna politika

оператива) имауоним земљама и крајевима где су сељаци најмногобројнији; највише онде где они чине мањи део становника. Клица задругарства полази из градова и с&тјаца, из новчаности, развијеног саобраЋаја и просветпе ; не из патриархалне примитивности и крвног сродства. Већи број потрошача пољопривредних артикала изазива већу производњу за продају, а ова најпре немилосрдну конкурекцију међу произвођачима, доцније њихово споразумевање и удруживање.

У Србији, где су најбоље проученп узроци којп су изазвали појаву задрзшарства, њега су изазвале и припремиле ове појаве: 1) nopacm градског становниишва на рачун сеоског; 2) повећање површине поджитпма, поврћем, ливадама, воћњадима и виноградпма, на штету сточарства, пашњака и шума; 3) пораст крупне и квалитетне стоке, на рачун ситне п кржљаве; 4) повеЋање извоза и увоза; 5) грађење железнице и већих путева; 6) пораст државног буџета} Неки писци су прилично брз успех задругарства на Словенском Југу тумачили нарочптом склоношћу коју јужно-словенска н уопште словенска душа има за заједницу, и која долази од живпх трагова родбинско-задружне организације. Ово објашњење нема озбиљан и наз г чни карактер. Ближе су научној истини они којп, као Мпх. Аврамовић, релативан успех задругарства у Србпји објашњавају горњим моментима. Ми бисмо додали још ово: 1) нагло стварање градова натерет околних села, што је отежало економски положај сељака; 2) недостатак организованог пољоприведног кредита, што је фаворизовало зеленаштво. Све 'је ово учинило да се за спасавање сељака морало приступити оснивању задруга, највише кредитних (пре рата 66%).

У другим југословенским покрајинама, где је сељак доцније ослобођен феудалних веза, задругарство језа свој развој, поред сличних економских прилика, користило политичку ситуацпју: требало је бранитп земљу и имовину наших сународника од најезде странаца, које је Аустро-Угарска обилно колонизовала и помагала. Национални моменат био је чак можда јачи него често економски. У Словенији, борба је вођена на верској и националној бази већ од 1855, а нарочито од оснивања Задружне Звезе у Цељу 1883. У Хрватској и Славонији, циљ задруга је био отплата старих дугова (30%), куповина земље (33%), а у Војводини су највише успеха кмале закупничке (кземљорадничке» задруге), које је помагала Српска Банкаиз Загреба. Нацконална одбрана, дакле, и економски услови потакли су задругарство међу Југословенима, ане наш урођени смисао за удруживање и навика задружног живота. Иначе, зашто се задругарство иије развило у Црној Гори,у Јужној Србији, у Босни и Херцеговини, где јошпостоје крвне задруге, и где би смисае

i Мих. Аврамовић, Тридесет година задружтга рада, 1894—1924: стр, 43—55; Београд; 1924.

379

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ