Agrarna politika

задруге: оне од својих чланова скупљају јабуке и шаљу Штајерској. 1 Једна воћарска задруга постојп у Далмацији. У Сплиту постоји централа уљарских задруга, којих има у Далмацпји 18. То су чпсто прерађивачке задруге: стварно су само задружнемлиннце,јер израђено уље задругари сами продају. Права уљарска је једпно она у Бристу код Макароке. Централа бн могла обављати све послрве кад би имала модерну рафинерију и већи магацин за уље.

У прерађивачке задруге долазе још: рузмаринске, за цеђење козметичког уља из дивљег рузмарина (код нас у Далмацији има 12 задруга); пиринчарске, за љуштење и чишћење пиринча (код нас једна у Кочанима); пчеларске, за заједничку израду меда (7 у нашој земљи, најбоља у Велом Грабљу, на Хвару); млинарске, за брашно (код.нас 3 у 1925). У другим земљама постоје; мале задружне шећеране, пецаре шпиритуса, кудељарске, повртарске, плетарске (у Србнји једна).

3. Селекдпеке п контролне. Нарочито место, између набављачких и продајних, — заузимају неке задруге које имају васпитни, одгајивачки и контролни карактер: људи се удружују да заједнички оплемењују своју стоку, било употребом задружних приплодних грла (бикова, пастува, нерастова, петлова), било саветима задружног агронома, било редовном контролом исхране и држања стоке, регистровањем млечности, масноће, квалитета меса, величине јаја и носивости, плодности крмача, и т. д. Ове задруге су управо нужна допуна прерађивачких и продајних: оспособљавају мало газдинство да више производи, да даје квалитетну и типизирану робу. Без тога не може да изиђе на већу пијацу; а све не може да постигне својим средствима. Велико газдинство успеваи кад је само: маломе остаје једино задруга.

Ове задруге су свуда у свету прављене по угледу на тип који је израђен у Данској. Још одавно, тамо су постојала удружења за оплемењивање марве; доцније су стварани «биковски клубови», док се најзад нису почеле образовати праве приплодне или селекциске задруге, са чланским уделима: за рогату марву, за коње, свиње и овце. 1916 било их је свега 1430 са 62.050 чланова, а 1928 било их је 210 за коње и 1075 за говеда. У Швајцарској је било таквих друштава 1263 (за говеда, коње, свиње, овце и козе); у Шведској 1090 за говеда и коње; у Норвешкој 800 за говеда; у Болгији 625 (за све врсте), и у другим земљама мање.

1 Вид. Милутин Савић, Витрске задруге. Београд, 1903; Д-р; Вел. Стојковић, Прва шљиварска задруга у Србији. Београд, 1922; М. Аврамовић, Тридесет годит задружнога рада, стр* 120 —137; Београд, 1924.

403

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ