Agrarna politika

2. Воћарске задруге у ширем смислу обухватају не само задруге за прераду eofia,Bth и виноградарске, винарске и уљарске (маслине). Ове задруге представљају најслабији огранак пољопривредног задругарства: у свету их има свега око 300—400. Али оне за нашу земљу имају необично велики значај. Винарских највише има у Немачкој (120), г.а у Швајцарској (50), у Француској (40), у Румунији (26): баве се прерадом грожђа које им задругари донесу са својих винограда. Воћарских задруга има врло много у Америци (Калифорнија), али оне тамо имају више продајни него прерађивачки карактер: произвођачи су сами типизирали своје воће, тако да задрузи остане само да га упакује и прода.

У Југославији, ове задруге су показале лепих успеха. Идеја о њима је пала још 1889, на конгресу виноградара у Ншпу, али је прва задруга формално основанатек 1903, а прорадила 1906 у селу Бањикод Аранђеловца, а 1909 основана је задругау Смедереву. 1922 било јеу Србији 8 таквих задруга,одкојпх су извештај послалесамо 5. Данас их се али стварно раде оамо бањска, смедеревска, јелипка, јовачка, књажевачка и власотиначка. Словеначке нису впноградарске, већ само впнарске: оне сручују у задружне магацине впно које су сами задругари произвели, те су више продајне (магацпнске) него прерађивачке. Најбоље ради Средшпна штајерска. У Далмацпјп пх има 4: грцају без капитала, и боре се са трошарином. Има пх неколико у Срему (Ирпг, Беочин, Каменпца, Деспнцп). У целој земљи рачзша се да их има 28. Све наше задруге ове врсте оскудевају у стручњацима п у капитапу. Смета исто тако што вина нису тшшзирана п сведена на пет шест врста нашег вина, које би се могле извозитп.

Још већу будућност имају код нао праве еоћарске задруге, за паковање, сушење шљива и печење пекмеза, консервисање и другу прераду воћа: у изобиљу има доброга воћаза продају, особито шљива п јабука. До недавно, печењем пекмеза су се бавили само странци, са својим судовима и својом радном снагом. Још и данас,велпке количине воћа пропаднудши се баце у казан за ракију. После рата, иницпативом др. В. Стојковића, ауз обилну помоћ министарства Пољопривреде, основане су две воћарске задруге у Србији: у Качулпцама код Чачка (1921) п у Ариљу (1922). Прва данас има 80 чланова, а друга 87. Оне суше шљпву, а продају и свеже јабуке. Качуличка је опремљена иза впноградарски посао, али га још не ради. У Словенији од 1929 ради врло успешно Штајерска воћарска задруга у Марибору: осим магацина и просторија за паковање јабука по американском начину, пма модерну муљару за прављење јабуковаче. Чланови ове задруге (150) нису појединци, већ оеоске потрошачке

402

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА