Agrarna politika

земље, кад поједини сопственик не би унинио пгто је наређено, префекти могу да му одузму управу над имањем, и да га предаду надлежном синдикату на годгшу дана. У току 1929, овакви случајеви одузимања нису били ретки. 1 У Немачкој поред мноштва културно просветних друштава ■— постоје јаке пољопривредне организације на синдикалној п полусгшдикалној основи, са одређеном тежњом да штите интересе пољопривреде, насупрот све већем надггрању и снажењу индустрије. То је читав један аграрни и аграристички покрет, чији почеци се опажају већ у 19. веку, и везз т ју се за имена Тера, Марвица, Адама Милера и др. Од 1837 до 1872 држе се скоро сваке године Скупштине немачких пољопривредника и шумара; у почетку само у циљу унапређења технике, доцније за одбрану земаљских пронзвода од стране конкуренције. 1867 држи се први Конгрес немачкпх пољопривредника, а 1893 се оснива Савез пољопривредника (Bund der Landwirte), чије чланове зову аграрцима , као и чланове Удружења за пореску и привредну реформу. Овај Савез, у коме су данао преко 300 највпђенијих личностп, вршио је и врши врло јак утицај. Он окупља пољопривреднике без обзира на политичко становиште и на величину поседа, и жели да пољопривреди задобпје у законодавству п државној управи утицај којп јој припада по броју људи п привредном значају. У Немачкој већ одавно имају велике важности Сељачка Друштва (Bauernvereine), од којих је прво постало 1862. Доцније, 1900, свих 16 друштава су се спојпла у једно Удружење (Vereinigung), које је 1920 пмало 450.000 чланова. 1909 основан је Сељачки Савез (Bauernbund), са задатком да бранн ситан сељачки посед. За време рата, образован је Царевински Одбор Немачке Пољопривреде, под вођством немачког Пољопривредног Савета, са циљем да органпзује сарадњу свих организација у ратном и прелазном перподу, као ида помогне владп саветима п предлозима. Најзад, 1916 основан је Савез друштава пољопрпвредних домаћица са преко 100.000 чланица, и претежно васпитном сврхом, а у 1917 Централа немачких сељанки, са економско-полптичким и социално-полнтичким задацима: под њом су неких 30 женских савеза, са око 2 милиона чланица.

Јака су и удружења пољопривредних и шумарских послодаваца, створена насупрот радничким синдикатпма. 1921, било је таквих савеза 28 царевинских и 7 земаљских. У Аустрији, такође постојп Савез Пољопрпвреднпка, основан 1893, са чисто прпвредним програмом: утпца] на државну политику: економску, царинску, пореску, саобраћајну, пт. д. Ова организација, као и многе друге, у почетку је пмала опште-корисни, културно-пропагандистичкп карактер, и тек у

1 Д-р А. Авакумовић, ~0 фашистичком синдикалном уређењу", Архив, фебр. и март 1930.

414

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДННКА