Agrarna politika

новије време се претворила у право претствништво пољопривредних интереса, улазећи све више у практичну државну политику. Поред тога, поједине гране пољопривредне производње, и разне врсте учесника у њој организовани су у стручна удружења слична онима које смо нашли у другим земљама.

У Југославији, као пољопривредни синдикати би се могла сматрати разна стручна удружења, али не са просветно-културном и пословном сврхом, као Хрватско-Славонско Господарско (1840), Српско Пољопривредно Друштво (1869), Кметијска Дружба (1870), Пчеларско Друштво, и као све задруге, —већсациљемда заступају и бране пред јавношћу, пред властима и пред другим привредним редовима, интересе једне пољопривредне гране. То су: Удружење Произвођача Шећерне Репе (основано 1924), Удружења произвођача хмеља, произвођача кудеље, виноградара, марвогојаца. Синдикални покрет у пољопривреди је код нас у самом почетку стварања, нарочито међу сељацима. Агрономи су већ боље организовани; они имају свој Савез Удружења Југословенских Агронома, са удружењима у Београду и Загребу и секцијом у Љубљани. Ветеринари имају Југословенско Ветеринарско Удружење, а шумари Шумарско.

Највише утицаја на јавност имали су произвођачи шећерне репе и агрономи. у својој борби са фабрикама шећера, арепари» су успели да задобију симпатије публике. Нарочито је био поздрављен њихов покушај да подигну своју властиту фабрику. Они су је и подигли 1927 године, али је убрзо пала под стечај и прешла у друге руке. То је разумљиво: скупљени акционарски капитал је био недовољан, машине и део зграда су узети на дуг, обртног капитала није било. Много је чвршћа и стварнија организација «хмељара». То су махом Словаци пз Војводине и Срема, и Словенци из Савињске Долине. Своје удружење недавно су претворили у Централну Задругу, као што су то раније били учинили «репари». Удружење «кудељара» у Војводини имало је брз и краткотрајан успех у доба добрих цена за конопљу: после тога је замрло. Жпвља је акција виноградара, који су 1930 имали један врло добар конгрес у Београду: пробудила их је трошарина на алкохолна пића. Пали су занимљиви предлози о безалкохолној преради грожђа и воћа. •- Марвогојци су удружени једино у Хрватској и Славонији и у Словенији, но хнихове веће акције нема. Већег успеха би могао имати покрет произвођача мака за опиум и дувана , као и произвођача свилобубе, али како је ових највише у Јужној Србији, до тога покрета неће брзо доћи. Агрономи су у 1928 и 1929 развили врло живу акцију за понравку свога положаја и за израду једног пољопривредног

415

ПОЛзОПРИВРЕДНО ПРЕТСТАВНИШТВО