Agrarna politika

судске области, делегирајући у савет по једнога свог члана. У Хрватској и Славонији, Словенији, Далмацији и Војводини постојали су пре рата културт одбори и вијећа у општинама, срезовимаи окрузилга. Најстарији такав савет основан’ је у Доњој Аустрији, 1880. 1898, образован је при влади у Бечу Индустриски и пољопривредни савет, чији пољопривредни одсек је служио као саветодавни орган одговарајућем министарству. У Фракцуској постоји такође Виши пољопривредни савет. 1 У нашој земљи је неко време функционисао Пољопривредни Савет при министарству.

Незгода је у томе што ти савети нису израз масе пољопривредника и што су у тесној вези са владом, или чак у зависности од ње. Уколико више напредује тежња за организовањем произвођача и за њиховим учешћем у решавању питања која се њих тичу, у толико се осећа потреба за директним претставницима пољопривреде. Они се јављају у коморама. Ове установе су сасвим скорашњег датума, и још нису довољно раширене. Поред Немачке и Италије, постоје још у Француској, Енглеској, Пољској, Мексику, Јапану и Румунији. Највише их има у Немачкој, нарочито у Пруској.

Пруска вакон од 30. јуна 1894 схвата пх као корпоративну организацпју пољопривреднога реда, и ставља им у задатак да дају стучна мишљења, да подносе предлоге, да помажу технинки наредак, задругарство, кредитне организације и друга удружења, да учествују у управи продуктних берза и тржпшта (у одређивању цена). Нису дакле само претставници интереса, већ поглавито помоћни органи власти са полузваничним карактером. Бирале су их прве године окружне скупштине, а после среске, и то најпре посредним вишестепеним гласаљем. Тек после рата (на основу измена од 1920 и 1922) бирају се на основу општег права гласа, од људи и жена који су навршили 20 година, а баве се пољопривредом као сопственици, уживаоци или закупци. Могу бити бирани исти кад наврше 25 година. На сваких десет чланова бира се још по један више, и то тако да тај вишак буде по трећину састављен од жена, намештеника односно стручњака, и задружних функционера односно људи заслужних за пољопривреду. Тако је на пр. у Хоновру изабраних чланова 69, жена 2, стручњака 2, заслужних лица 2, свега 75; чланова управе који раде преко године, 14. Чланови су изабрани на 6 година, с тим да после 3 године испада половина, а други се место њих бирају. Пленум се обично састаје једанпут годишње. Коморе су претстављене у железничким и водним одборима, у културним устаноновама њихове територије, у пијачним комисијама, испитним

1 Е. Филиповић, Аграрна политика, стр. 90-95; Београд, 1913.

417

ПОЉОПРИВРЕДНО ПРЕТСТАВНИШТВО

Д. Јовановић, Аграрна Политика 27